ПОСТНИНОВСКЕ ЧАРОЛИЈЕ 5. дан

Књижевни фестивал 
ПОСТНИНОВСКЕ ЧАРОЛИЈЕ

Петак 20. јануар

19.00, Магистрала „Драган Ве Игњатовић“ 
ГОРАН БАБИЋ и Мухарем Баздуљ 
„ВИДНО ПОЉЕ“, Лагуна

„Горан Бабић, један од највећих песника ових наших простора, књижевник, есејиста, страсни полемичар, сценариста, аутор документарних филмова, кроз цео свој живот исписује својеврсни хипертекст са многобројним линковима, стварајући посебан безграничан стваралачки простор много година пре појаве интернета и виртуелне глобалне мреже. Видно поље је отворено дело, текст будућности и залог за борбе надолазећих књижевних генерација.“
                                                                                                                                                                                                                                                                                             Синиша Туцић

Горан Бабић (1944, Вис), песник, прозаиста, драматург, новинар, концептуални уметник и друштвено-политички радник, школовао се у Мостару, Метковићу, Ријеци и Загребу, где је 1968. дипломирао на Економском факултету. Основао је 1968. Центар за друштвене ђелатности омладине РK СОХ, који објављује књиге младих писаца. Од 1973. је главни уредник часописа Око. Од 1981. до 1985. био је задужен за културу у Председништву Социјалистичког савеза Републике Хрватске. Објавио је више од сто књига поезије, прозе, драмских текстова, критике и полемичких текстова. Себе види као последњег писца велике југословенске књижевности. Почетком 90-их преселио  се у Београд.

19.30, Магистрала „Драган Ве Игњатовић“ 
МАРИЈАНА ЧАНАK и Бојан Kривокапић 
„KЛАРА, KЛАРИСА“, Bulevar Books

Маријана Чанак (1982, Суботица) пише прозу, завршила студије књижевности у Новом Саду. Двострука добитница награде Лаза К. Лазаревић. Кратке приче су јој преведене на немачки, енглески, албански и македонски језик. Објавила је књиге Улични продавци улица, Праматере и Клара, Клариса. Живи у Новом Жеднику и Новом Саду.

Прича о људским слабостима и болу који човек  себи наноси када се удаљава од сопственог бића. Главна јунакиња, упркос моћном субјекту,  улази у партнерски однос који постаје тако токсичан да је претвара у пуки објекат. (...) у овом роману се тематизује и патологијаразличитих односа (близаначки, родитељски, однос према материнству, пријатељске, љубавничке и брачне односе, однос према себи) и истражује исклизнућа из баланса између социјализације и верности себи (аутентичном сопству).

20.00,Магистрала „Драган Ве Игњатовић“ 
БОЈАН ВАСИЋ и Урош Kотлајић 
„ВЛАСТЕЛИНСТВА“, Трећи Трг / Сребрно дрво

Бојан Васић (1985, Банатско Ново Село) објавио је осам књига песама. Био је део уметничке групе окупљене око едиције cache. Добитник је награда: Млади Дис, Матићев шал, Мирослав Антић и Васко Попа. Песме су му превођене на словеначки, пољски, енглески, немачки и македонски језик. Пише књижевну критику. Члан је Српског књижевног друштва. Живи у Панчеву.

„Један дечак прича своју причу, његов глас долази из простора који је у настајању (...) Овај глас као да долази из расцепа у дискурсу: између дечје наивности, пријемчиве и једноставне, и оног што се под појмом идеологије може разумети као систем вредности владајућег, свакако капиталистичког, поретка. Да ли у том расцепу и почива отвореност овог језика, то нешто у њему тако очигледно и присно, његова слобода да се разлива и тече каткад неочекивано и непредвидиво, снага коју интимно осећамо као ослобађајућу? (...) Можда треба питати: да ли је детињство наша једина домовина? ”
                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Урош Kотлајић