КОМУНИСТИЧКИ ПОСТСКРИПТУМ

Уторак, 30. мај

19.00, Магистрала „Драган Ве Игњатовић“

Представљање књиге КОМУНИСТИЧКИ ПОСТСКРИПТУМ, Бориса Гројса (Академска књига, Нови Сад, 2023)

Учествују: Иван Миленковић, филозоф, главни уредник Трећег програма Радио Београда и проф. др Драган Проле, филозоф (Филозофски факултет у Новом Саду)

Како ћемо говорити о комунизму зависи од тога шта разумемо под комунизмом. У ономе што следи под комунизмом разумемo пројекат који економију подвргава политици да би се омогућило да политика делује слободно и суверено. Економија функционише у медију новца. Она оперише бројевима.

Политика функционише у медију језика. Она оперише речима, аргументима, програмима и резолуцијама, али такође и наредбама, забранама, одлукама и регулативама. Комунистичка револуција је преношење друштва из медија новца у медиј језика.

Она је "linguistic turn" у равни друштвене праксе. Наиме, није довољно да дефинишемо човека као говорника, као што по правилу чини новија филозофија, без обзира на све финесе и разлике по којима се појединачне филозофске позиције разликују једне од друге. Докле год човек живи под условима капиталистичке економије, он остаје начелно нем, јер му се његова судбина не обраћа.

Будући да је политички ум совјетског вођства био дијалектички ум, оно је било доведено дотле да укине комунизам својом слободном одлуком. Та одлука није ништа променила, комунизам у Совјетском Савезу мора бити мишљен као остварен. Штавише, у ономе што следи биће показано да тек та одлука употпуњује остваривање, отеловљење, инкарнацију комунизма…

Питање о могућности комунизма најдубље je повезано са питањем о могућности владања, уобличавања, политичког управљања у језику и посредством језика. Средишње питање могло би се формулисати на следећи начин: може ли уопште – и ако може, под којим условима, језик као такав довољно присиљавати, односно владати друштвом посредством језика. Често је та могућност просто одбацивана: нарочито је у наше време широко распрострањено схватање да је језик као такав потпуно немоћан, сасвим слабашан.

Борис Гројс (Берлин, 1947), филозоф, уметнички критичар, теоретичар медија, есејист и међународно признати експерт за уметност и књижевност совјетске ере, нарочито за руску авангарду. Гројс је један од најистакнутијих планетарних професора руских студија и славистике на Универзитету Њујорк, професор филозофије на European Graduate School и професор естетике, историје уметности и теорије медија на Универзитету за уметност и дизајн Карлсруе.