ГОДИШЊА ПРОДУКЦИЈА АКАДЕМСКОГ ФИЛМСКОГ ЦЕНТРА 2016/2017.
Kulturni četvrtak
U četvrtak 12. januara publiku očekuje veoma bogat program u DKSG.
U Maloj sali (19) biće prikazan film „Mogu li da uđem“ vizuelne umetnice Koštane Banović, u Klubu-knjižari Magistrala (19) izdavačka kuća Bernar (Nikola Drobnjaković i Boško Milosavljević) predstaviće izabrana dela Gilberta Kita Čestertona, dok će u Velikoj sali (20) gost DKSG biti Beogradsko dramsko pozorište sa predstavom „Moje dete“.
Mogu li da uđem? je filmski esej u kome afrobrazilska religija kandomble nije toliko istražena kao što je iskustveno doživljena. Rediteljka i vizuelna umetnica Koštana Banović vraća se na ostrvo blizu obale Bahia (Brazil), gde je boravila u okviru Rezidencijalnog programa Sasatar fondacije, tokom kojeg se upoznala sa lokalnom zajednicom kandomble. Intrigirana ceremonijama posednutosti duhovima na ostrvu, gde se bogovi mešaju sa ljudima, uključujući se u bubnjarske, pevačke i igračke predstave, Koštana je htela da sazna još više... našla se unutar sveta zatvorenih vrata. Svaki korak u saznavanju nečega više o kandomble kultu vodio je u kontradiktorne priče i različite ideje o tome šta je kandomble zapravo. Ili šta je bila. Ili šta bi trebalo da bude... Koštana Banović je umetnik i nezavisni filmski autor. Rođena je u Sarajevu. Magistar je likovne umetnosti i trenutno predaje na Fakultetu likovnih umetnosti i dizajna Univerziteta umetnosti (HKU) u Utrehtu, u Holandiji.
G.K. Česterton (29.5.1874 - 14.6.1936, London), engleski književnik, čiji raznoliki opus uključuje novinarstvo, poeziju, biografiju, religiozna dela, fantaziju i detektivsku fikciju, rođen je u Kensingtonu. Pohađao časove ilustracije i književnosti. Od 1896. radio u izdavaštvu, a 1902. počeo da se bavi novinarstvom i književnom kritikom. Imao je nedeljnu kolumnu u Daily News-u, a zatim u The Illustrated London News-u,koju će raditi narednih 30 godina. Pisao je i za svoje novine, G. K.’s Weekly. Kao mlad zainteresovao se za okultno, a kasnije se okrenuo ortodoksnim hrišćanskim uverenjima. U svakom smislu neobična pojava, gotovo dva metra visok, veoma krupan, nosio je ogrtač i zgužvani šešir, štap u ruci i cigaru u ustima. Vodio je debate sa Šoom, H. G. Velsom, Bertrandom Raselom… Predložen za Nobelovu nagradu ‘35, napisao je 80 knjiga, nekoliko stotina pesama, 200 priča, 4000 eseja i nekoliko scenarija. Književni i društveni kritičar, istoričar, scenarista, teolog, autor članaka za Enciklopediju Britaniku, čiji najpoznatiji lik je detektiv-sveštenik, a najpoznatiji roman Čovek koji je bio četvrtak. Ostala dela: Napoleon sa Noting Hila, Obris zdravog razuma, Varvarizam Berlina, Zločini Engleske, Kugla i krst, Klub uvrnutih zanata, Pravoverje...
Komad Moje dete Stojana Srdića, nagrađen godišnjom nagradom Udruženja dramskih pisaca Srbije Branislav Nušić za 2014. godinu, uvodi u pozorišnu produkciju nekoliko ključnih, ali najčešće prećutkivanih socijalno-angažovanih tema: položaj i uslove života Roma u urbanom okruženju, nasilje u porodici, seksualno zlostavljanje dece, pubertetsku trudnoću... Ova veristički ispraćena socijalna tragedija, priča je u prvom planu o Romima, ali poseduje i univerzalne premise o posledicama neobrazovanja i siromaštva na raspad porodice, moralnih vrednosti, ljudskosti uopšte. Komad daje gotovo dokumentaristički brutalnu sliku načina - ne može se reći - života, već opstajanja u začaranom krugu marginalizovane i izopštene grupe, koju je teško razbiti. Igraju: Jovana Gavrilović, Ivana Nikolić, Andrej Šepetkovski, Vladan Milić, Jelisaveta Orašanin, Mladen Sovilj. Režija: Ana Đorđević.