MC5

Среда, 29. март

19.00, Мала сала 

MC5

Житељи Детроита свој град зову Motor City, или краће M. C. У темељу детроитске петорке бејаше пријатељство двојице гитариста, Кремера и Смита, залуђених R'n'B-'ом и рокенролом. Њиховој групи, Head Hunters је добро кренуло, млади бунтовници су напустили послове и живели од свирке. Микрофон је преузео Тајнер, кап соула у његовом гласу дала је другачију боју бенду преименованом у MC5. Са новом, моћном ритам секцијом (Дејвис-Томпсон) покушали су да вриштава дувачка сола својих хероја (Ајлера, Шепа, Колтрејна) „преведу“ на гитарски језик. Пламен фри џез пионира прешао је на њих. Прочули су се по екстатичним наступима „уживо“. Политичке ставове су изоштрили  уз свог менаџера, Синклера, оснивача White Panthers Party. Радикализовали су се због оног што се дешавало око њих. Свирали су на демократској конвенцији у Чикагу 1968, демонстранте против рата у Вијетнаму полиција је брутално тукла. Удахнули су то насиље и издахнули га: затражили су рушење система, револуцију. После првог, френетичног албума њихова дискографска кућа им је дала отказ. Синклер је због два џоинта осуђен на 10 (десет!) година затвора. Група је снимила други албум, сведен и убитачан; лоше се продавао. Знали су да су им имена на листи ФБИ за елиминацију, па су се преселили у Европу. Тамо су се, после још једног импресивног албума, расули 1972.

Слављење наслеђа MC5 почело је још 1976, са панком, и траје до данас. Музика ове групе је више од саундтрека највећег послератног колективног заноса младих; мера је оног што рок може да буде: извор енергије која буди жељу за правим животом.