МИЋУНОВ ЋОШАК

 Utorak, 16. april, 19.00, Mala sala

JUŽNjAČKI SOUL U SEDAMDESETIM

Priča o The Staple Singers počela je 1948. Jedan od radnika u čikaškoj čeličani nije imao novca da vrati dug kolegi Popsu, pa mu je dao gitaru. Pops Stejpls je napravio grupu sa sinom i dve ćerke. Zbog slične intonacije i boje glasova njihovo harmonsko pevanje beše trenutno prepoznatljivo. Postali su poznati kao „prva porodica gospela“. Ljudi su hrlili da ih čuju i zbog najmlađe, Mejvis, mršave klinke sa tako dubokim kontraaltom da su se mnogi kladili u platu da je prerušeni muškarac. Šezdesetih su osvojili i R’N’B i rok tržište a svoje najbolje, klasične, snimke napravili su sedamdesetih za memfijsku kuću Staks. Tu su im konkurenti bili „filozof soula“, kako su zvali Džonija Tejlora i grupa Soul Children, iza koje je stajao songrajterski / producentski duo Dejvid Porter / Ajzak Hejs. Kada se posvetio solo karijeri Hejs je postao prva crnačka superzvezda. Odjek njegove muzike za film Šaft beše svetski. Kod nas je inspirisao sada pokojnog velikana Miću Markovića za saundtrek Otpisanih. Za drugu kuću iz Memfisa, Hej Rekords, snimao je „Prečasni“ Al Grin, uz uzdržanu i rafiniranu pratnju vrhunskih instrumentalista. Kada bi uživo izvodili hitove kao Love And Happiness nastupi bi imali nešto od propovedi , onakvih kakve bi i trebalo da budu: umesto osuda zabludelih ka publici su letele ruže. Bukvalno i metaforički. Istinska lepota se kasnije pretvorila u formulu, baš kao i Hejsov orkestarski soul. Ipak, kada se poređa ono najbolje iz ovog perioda to je gozba. Mimo svakog recepta En Pibls je skrčkala par malih remek dela za kraj.