Моје тело моја одлука!

Понедељак, 31. октобар

19.00, Мала сала

Учествују: Анита Марковић, Наташа Еленков, Јелена Ризнић и Ивана Јањић (активисткиње "Женске солидарности")

Годину дана након што је амерички Врховни суд 1973. године одлучио да уставом заштити право жене да прекине трудноћу, исто право нашло се у уставу тадашње Југославије. Готово пола века касније, Врховни суд САД поништио је пресуду којом је у читавој држави легализован абортус па је појединачним државама пружена могућност да саме одлучују да ли ће ограничити прекид трудноће или не.

Годину и по дана је прошло од скоро потпуне забране абортуса у Пољској, када је Уставни суд земље прогласио неуставним да жене прекидају трудноћу чак и у случајевима тешких и неповратних дефеката фетуса. Од тада, једини изузеци од забране абортуса су били случајеви силовања, инцеста или ситуације у којима је здравље мајке било угрожено.

Бура због ове контроверзне одлуке ни данас се не стишава.

Дебате које се воде о праву на абортус можемо поделити у две групе. Прва у средиште ставља морално-религијски аргумент о личности фетуса и његовом праву на живот; друга наглашава аутономију жене да донесе одлуку о властитом телу и о његовој специфичној способности да затрудни. Расправе о личности фетуса стављају потенцијални живот нерођеног човека испред стварног живота жене, постојеће особе која ће, ако фетус угледа светлост дана, постати његова мајка. Расправе о личности жене потцртавају да жена – људско биће које има телесни капацитет да носи плод и роди – мора да се вреднује више од пуке носиље, те да ће од квалитета њеног живота током трудноће и после ње зависити и квалитет потенцијалног новог живота који ће из њене утробе изаћи.