Музика и(ли) манипулација?

Субота, 15. јун

18.00, Магистрала "Драган Ве Игњатовић"

предавач: проф. др Мирјана Матовић

Модератор: Вук Жикић, докторанд српске књижевности

Музика је кроз историју посебно развијала своју улогу у друштву. Данас, посматрајући је са аспекта медијског ангажовања, али и као значајног дела креативних индустрија, музика се разуме као уметност и вештина која се прилагођава времену и технолошком напретку. Кључ њеног континуитета у савременом уметничком изразу лежи у никад већој разноликости и могућности адаптације одређеном контексту чиме се подстичу дискусије о граници међу жанровима, као и оној која раздваја уметничку музику од популарне.

Растућа понуда телевизијских и интернет формата утиче на стварање нових контекста у којима се употребом музике обликује значење поруке или циљне ситуације. Савремени медији омогућавају таквим форматима међувременску, па чак и међупросторну присутност у коју се већ постојећи музички примери уклапају фрагментарно. Уситњавају се и деле скоро до непрепознатљивости, а поступак се оправдава прилагођавањем визуелним захтевима. Овакав вид сарадње визуелне и аудио сфере дефинише поруку потребама и жељама прималаца утичући на њихове различите перцептивне аспекте: морал, етику, емоције, расуђивање у контексту перцепције реалности.

Употребљена у добро одабраном тренутку, музика има моћ да утиче на правац развоја социјалних ставова и вредности. Континуирани процес промишљања о друштвеној и моралној одговорности у том светлу, утиче на разумевање различитих медијских стварности – од прихватљивих до неприхватљивих понуђених узора.

Било да је наменски настала за неки медијски формат или је преузета и уклопљена у шири контекст (визуелни, драмски), музика има ту способност да пренесе значења и ван постојећег оквира. У том смислу мултимодалност чини да се музика истовремено разуме и прихвати аудитивно, визуелно, наративно иако је сâм звук семантички двосмисленији од осталих облика музичке присутности - кроз слику или текст.

Ако музику разумемо на овај начин, лако ћемо је повезати са актуелним променама у свакодневном језику и са социолингвистиком. Њихова веза је очигледна у могућностима које нуде социолингвистичка промишљања у препознавању културних модела регулисаних идеологијама и означених идентитетима, како у хуманистичким наукама тако и у уметности. Социолингвистика у музици своје поље истраживања заснива на музичком изразу и елеменитм који га обликују. Истовремено се усмерава на дисперзивно деловање ка историјском, културном, цивилизацијском, антрополошком, социолошком, лингвистичком, али и технолошком контексту. У складу са тим, савремену музику данас, макар оно што чујемо када видимо и обрнуто, разумеваћемо из аналитичке позиције социолингвистике музике која се односи на визуелну, музичку, не-музичку, текстуалну информацију коју музика преноси. Овакав аналитички аспект омогућава нам да одговоримо на питање, да ли је популарна музика у Србији другачија од музике Запада (или поп-музике источних земаља) и да ли нуди исту или поптуно различиту палету музичких (социјалних) идентитета.

Др Мирјана Матовић завршила је етномузикологију и хиспанологију. Постдипломске студије завршила је на Филолошком факулету 2014. године, модул Савремене студије културе.

Активну академску каријеру почиње 2011. године на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду где ради као професорка у области Музичке и извођачке уметности. Основна истраживачка област у раду др Мирјане Б. Матовић је музика у медијима и савременој комуникацији, за коју је изабрана у звање доцента на Факултету за менаџмент.