НОВИ ПРИЛОЗИ ЗА ЕНЦИКЛОПЕДИЈУ КРИКОВА 1

Субота, 15. октобар у 20.00, Instagram

Половином прошлог века Маја Дерен је путовала на Хаити да направи филм о вуду обредима. Ови су је опчинили; ушла је у период снажне егзалтације која ју је тресла и док је писала Божанске коњанике, а књига тражи и рационалност, организацију материјала. И махните манифестације опседнутости букте на утврђеном месту у прецизно спроведеном ритуалу, чије је порекло афрички мит. Исти корен имају обреди у афроамеричким баптистичким црквама. И тамо током (наизглед) рутинске службе сваке недеље ујутро неки верник ког посече дух падне у транс и копрца се на поду као обезглављена кокошка.

Дводелни филм који је измонтирао Душко Станивук бави се крицима у славу творца. Госпел је скраћеница од God Spell, Божја реч, па су протагонисти приче Махаила Џексон, Мејвис Стејплс, Џејмс Кливленд... Џејмс Браун је један од пионира соула, помешао је госпел са блузом. Продао је свету не само модификоване гопсел крикевећ и шоу који је стилизација „представе“ из пентакосталне цркве. Да не буде забуне, и хероји госпела су били део музичке индустрије, шоу бизниса, али то није оно најважније. А када караљица и краљеви соула (Арета Френклин, Реј Чарлс, Стиви Вондер...) пусте крик усмерен навише лако је заборавити да сцена није црква, нити је перформер свештеник.

Вера помера планине, старија је од организованих религија које су узеле на себе да је обликују. То што о екстазама поменутих музичара говори неко ко није религиозан може да буде предност и мана. Одлука је на вама.