О Виткјевичу, јоше једном великом Пољаку, поводом Демонске жене - први пут на српском језику

Уторак 20. децембар у 19.00 
Клуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић“

Представљање књиге Стањислава Игнација ВИТКЈЕВИЧА
622 ПАДА БУНГА ИЛИ ДЕМОНСКА ЖЕНА 
у преводу Драгане Валигурске (Bulevar Books, 2019)
Учествују: Мухарем Баздуљ, Милан Трипковић и Тамара Митровић 

“Можда не приличи да пишем предговор за сопствену књигу белетристичког садржаја, али шта је – ту је. Не може се описати жена изнутра. Пред тим задатком су поклекли и најзнаменитији књижевни великани. Жену изнутра може описати само жена. (...) Права жена није ни лоша ни добра – једноставно је жена, и то је довољно, а криви су увек и искључиво мушкарци.”

Први пут на српском језику

„Kад би нови познаник упитао Станислава Игнација Виткјевича чиме се бави, овом није баш било јако једноставно да одговори. Најбоље би вероватно било да каже како ради „све и свашта“ или да се дефинише као уметника. Јер Виткјевич је био, међу осталим, књижевник, сликар, фотограф, теоретичар уметности и филозоф.  (...) Виткјевич спада међу оне писце који су у своје време често несхваћени, а будућност у њима препознаје пророке. Уосталом, и Чеслав Милош се у првом поглављу свог фамозног „Заробљеног ума“ позивао на Виткјевича.“

Мухарем Баздуљ

Стањислав Игнаци Виткјевич (1885 – 1939, ), прозни и драмски писац, сликар, фотограф, теоретичар уметности и филозоф. До студија је имао приватне учитеље, захваљујући којима је стекао изузетно знањ. Краће време је студирао на Ликовној академији у Кракову, потом је путовао по Италији, Француској, Немачкој, а 1914. и по Аустралији, као фотограф етнографске експедиције Броњислава Малиновског, свог пријатеља. Учествовао је у Првом светском рату као аустроугарски војник, али је убрзо заробљен, тако да је остатак рата и Октобарску револуцију провео у Русији. Пошто је био упознат с руском авангардом, када се 1919. вратио у Пољску постао је члан групе формисти. Окончао је живот самоубиством.