УСАМЉЕНИ ГЛАС ЧОВЕКА: ЦИКЛУС ФИЛМОВА АЛЕКСАНДРА СОКУРОВА

POETSKA PRAVDA I PRAVEDNA POETIKA: SARA VANAHT (SARAH VANAGT)?

U okviruprograma "Mini retrospektiva, mikro filmovi: Sara Vanaht", 1-3 juna u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1), odrzace se 1. juna posle projekcije filmova  In Waking Hours (18'), Dust Breeding (47'), Baby Elephant (1'), razgovor uz prisustvo autorke na temu Poetska pravda i pravedna poetika: Sara Vanaht (Sarah Vanagt)?Može li oko umetnosti da vidi (is)pravno? povodom filma(Uzgajanje prašine – Dust Breeding, 2013) i ostalih filmova autorke.

U okviru projekcije filma Uzgajanje prašine bice izlozeni frotaži koje je autorka napravila tokom snimanja filma u Međunarodnom sudu u Hagu: frotaž stolice optuženog, frotaž stolice sudije, frotaž stola optuženog, frotaž stola sudije, frotaž poda glavnog hola Međunarodnog trinunala u Hagu.

Na inicijativu Edicije Jugoslavija, u razgovoru učestvuju : Svebor Midžic, teoretičar, Beograd, Leonardo Kovačević, teoretičar, Zagreb.

Umetničke intervencije Sare Vanaht (Sarah Vanagt) smeštene su u polje slike ipoetske reprezentacije slika stvarnosti: bilo da su to fotografije groblja i mrtvačnica na čijim su podnožjima postavljeni receptori nove, solarne energije, a koje ona izlaže u svetlećim kutijama koje se napajaju upravo istom solarnom energijom (ciklus Solar Cemetery, 2009), ili da je reč o video/flash instalaciji koja prikazuje devojku kako vadi dresiranu muvu iz kutije šibica u pravoslavnoj crkvi (Girl With a Fly, 2013), ili pak serije njenih mikro i mini filmova (od čega najkraći – 1 min. 20 sek. – predstavlja istinsku antikolonijalnu odu – „razgovor” belgijskog dečaka sa mumificiranim slonom u podrumu nekog neidentifikovanog prostora – da li je potrebno naglasiti više nego strepećeg, jer ko još danas drži preparirane afričke slonove u podrumu i gde?).

Ono što medij slike i njene poetske „nadgradnje“ smešta u ravan „baze,“ odnosnopolitičkog konteksta, u slučaju Sarine poetike je upravo spoj dva nivoa (sa)znanja. Sa jedne strane egzaktnog, utmeljujućeg, terre à terre (nauke – u slučaju filma Walking Hours, 2014, koji se bavi rekontekstualizacijom medicinskih/anatomskih spisa flamanskog oftalmologa iz 17. veka, prijatelja Renea Dekarta (René Descartes) ; prava – u slučaju filma Dust Breeding, koji tretira pitanje slike i upotrebe slike u dokaznom materijalu Međunarodnog suda u Hagu; istorije – slučaj filmova koji tretiraju odnos Istorije Ruande i ličnih storija njenih građana posle genocida, ili filmova koji se bave oficijelnom istorijom Kraljevine Belgije i njenih današnjih migranata u ulozi „novih istoričara”). I sa druge strane, poetskog – dakle jezika koji premašuje zakon jedne oblasti i discipline i pokušava da misli i zabeleži univerzalno.

Dodatni elemenat takvog specifičnog odnosa politike i poetike je autorkin odnos prema instituciji – školi, crkvi, sudu – i duboko propitivanje institucionalnih mehanizama u okviru postojećeg (dominantnog) ideološkog rama i mesta koje pojedinac zauzima u njemu.

Na slučaju filma Dust Breeding (Uzgajanje prašine), nazvanog po čuvenom radu Marsela Dišana (Marcel Duchamp) i Mena Reja (Man Ray) (1920), Rejovoj fotografiji Dišanovog rada (prekrivenog prašinom) Velikog stakla, očitava se sva singularnost jedne poetske metode u kojoj umetnik, baš kao kroz veliko staklo, objektiv optičkog aparata, kontemplira (i menja) svet i postojeće odnose u njemu. U Uzgajanju prašine u centru je ključna institucija savremene pravne države: sud i mehanizam suđenja, primenjivanja pravde. Sara Vanaht se, prema sopstvenom svedočenju, tokom svog boravka u Međunarodnom sudu za zločine eks-Jugoslavije (2012), susrela sa hiljadama sati zapisa suđenja od čega je odabrala samo neka. Materijal je birala usredsređujući se na ulogu slike i mišljenje slike (video-zapisa, satelitskih i drugih snimaka) u samom dokaznom procesu i šire, u savremenom svetu pravde i zločina, generalno. Iako je na prvi pogled potrebna prilična odvažnost da se jedan umetnik (onaj koji prema sadašnjim uzusima odvojenih znanja poseduje samo „veštinu”) dotakne domena prava (domena „istinitosti i znanja”), nameće se pitanje krajnje konsekventno, a jednostavno: ko ima (opet isto legitimno) pravo da se bavi temom u okviru koje slika (image) jeste temeljni deo argumentujućeg mehanizma presude, dakle odgovornosti ili ne, ako ne onaj čiji svakodnevni domen jeste upravo slika (filmska, fotografska, digitalna, nitratna), to jest umetnik u ovom slučaju? 

iz  istoimenog teksta, uredništvo Edicije Jugsolavija (katalog Jugoslovenske kinoteke za juni mesec i sajt : http://edicijajugoslavija.org/)

Projekcije 1. juna su besplatne. Program: 1. JUN 20:30h / In Waking Hours (18') + Dust Breeding (47') + Baby Elephant (1') + razgovor o filmu Dust Breeding (Uzgajanje prašine) 2. JUN 20:30/ Little Figures (15') + First Elections (15') + History Lesson (5') + The Corridor (7') + Baby Elephant (1) 3. JUN /20:30 Boulevard d'Ypres (50') + Money 

Organizacija: Edicija Jugoslavija i Jugoslovenska Kinoteka u partnerstvu sa Akademskim filmskim centrom Doma kulture Studentski grad