ПРОГРЕСИВНИ И КРАУТ РОК НА ПОЧЕТКУ СЕДАМДЕСЕТИХ

Субота, 20. август, 20.00, Instagram

За оне који су се формирали у време панка и новог таласа „прогресивци“ су били диносаури, којима је крајем седамдесетих дошло време да се одвуку у свој лог и умру. О томе може да се расправља; извесно је да су на почетку ове деценије прог рокери били још младунчад и (неки су) имали извесног шарма. King Crimson, Soft Machine, Pink Floyd у снимили добре албуме. Типична је плоча Jethro Tull: половину носе лепе и свеже мелодије, али је Б страну спутао гломазан и претенциозан концепт. Идеја прога беше: року је неопходно повезивање с класичном музиком и освајање свирачке виртуозности како би достигао статус уметности. Погрешно, али понекад певају и заблуде, а Мићун не да да се (они ретки) добри моменти забораве.

Краут значи биље или коров. Краут рок је термин којим су британски критичари крстили западнонемачку сцену, разбукталу од краја шездесетих. Изузев неколико ентузијастичних поштовалаца (Џ. Пил, Б Ино, Д. Боуви) надмени Енглези нису могли да се начуде шта ће року немачки коров. Већ 1971. разноврсна краут сцена је била јача и кудикамо иновативнија од британске. Радове Can, Faust, Neu!, Ash Ra Tempel... су откривали арт рокери и протопанкери, онда протагонисти електронске, амбијеталне, техно и world музике, још касније построкери. И имали су шта да открију.