Промоција књига др Мирослава Цолића

Понедељaк, 28. фебруар

19.00, Мала сала

Уредник издања: Невена Милетић Сарић

Учесници и говорници: аутор др Мирослав Цолић, проф. др Зоран Аврамовић, научни саветник, проф. др Мила Алечковић Николић, др Јелена Станишић, научни сарадник, др Рајка Ђевић, научни сарадник

КА КРИТИЧКОЈ РЕВОЛУЦИОНАРНОЈ ПЕДАГОГИЈИ (ДКСГ, 2021)

Испитујући смисао и циљеве образовања и васпитања у људској историји, аутор износи читав друштвено–историјски развој педагошке мисли од времена древног матријархата и преласка на патријархат, преко античке Грчке, средњег века, новог доба, Ренесансе, утопијског социјализма, модерног доба, периода француских материјалиста, периода светског просветитељства, кроз педагошке идеје с почетка XX века, кроз период нових знања из дечје психологије и педагогије, питања педагогије и медијске манипулације, до данашњег времена тзв. васпитања за толеранцију.

Кључно питање на које одговара ова књига јесте древно питање које је пољски филозоф и теоретичар образовања Богдан Суходолски само реактуализовао, а то је: како помирити педагогију егзистенције образовања за живот, са педагогијом есенције, или формирања људске личности, без које овог првог нема, или га нема на смисаон и срећан начин за појединца и друштво?

У фокусу ове студије нарочито бива критичка педагогија Паула Фреиреа – образовна теорија и пракса подучавања и учења, а које су у функцији политичке борбе за побијање и трансформацију доминантних репресивних друштвених наратива стварањем друштва једнаких. Таква педагогија указује на потребу за активном, критичком и дијалошком акцијом у и ка реалности, са циљем разумевања историје као привременог стања подложног сталним променама.

ОБРАЗОВАЊЕ И САВРЕМЕНО ДРУШТВО (ДКСГ, 2022)

Књига Образовање и савремено друштво је својеврсни наставак претходне књиге др Мирослава Цолића – Ка критичкој револуционарној педагогији. У фокусу разматрања је „педагогија за ослобођење“ која инсистира на слободи самоостваривања личности, равноправности у образовању, развоју критичке свести, идејама које ће послужити развоју слободнијег, хуманијег друштва. Њихова примена је нарочито нужна данас када је свеприсутна и очигледна дисоцијација образовања и васпитања: образовање (Bildung) се своди на тзв. утилитарно образовање – обучавање (Ausbildung), односно на професионалну обуку (vocational training, како то назива Тони Кушнер), а васпитање, у класичном смислу, бива замењено рационализацијом разних менаџерских стратегија које доводе до профита, а не до стварања праведног и хуманог друштва.

Овде се посебно проблематизују дејства, ефекти и последице „педагогије конформизма и конзумеризма“, дакако, комодификације и комерцијализације образовања (са посебним освртом на „надирање корпоративне и трговачке културе ка високошколским установама“ – Анри Жиру).

Порука књиге била би да нам је преко потребна „инвестиција“ у образовање за ослобођење (а не конформизам), како би се, убудуће, подигли капацитети за критичко мишљење, вредносно преиспитивање и проактивно деловање у свим сегментима друштва. Следствено томе, неопходно је створити такав друштвено–политички контекст живљења у којем су култура, право, слобода и истина на првом месту (дакле, опште добро), а у односу на „вредности“ тржишта.