„ПСИХОЗА У 4.48“, Сара Кејн - ОТКАЗАНО!!!

Понедељак, 30. јануар
17.30, Велика сала - камерно

Премијера - Трупа ИЗБА
ПСИХОЗА У 4.48, Сара Кејн

Режија: Немања Мијовић
Сценографија: Ема Павловић, Ангела Божовић
Костим: Миа Ђуровић
Продукција: Гала Димовић, Ана Матић, Теодора Бараћ
Драматургија: Дајана Јосиповић, Стеван Смиљанић, Немања Мијовић
Виолина: Игор Пејовић
Дизајн звука: Алекса Николић, Никола Ерић, Никола Михаиловић
Сценски покрет: Александра Аризановић
Сценски говор: Ђорђе Марковић

Улоге: Марина Павловић, Дајана Јосиповић, Марта Шћекић, Настасја Даничић, Никола Штрбац, Стеван
Смиљанић

О представи (реч редитеља):

„Психоза у 4.48 се бави раскринкавањем самоубилачке мисли. Не постоје јасно одређена лица, вријеме и мјесто, постоји само борба између Човјека, обузетог депресивним осјећањем, и Смрти која циклично, готово увијек на исти начин, наговјештава крај, бесмисленост постојања. Неидентификовани јунак који може бити било ко - могу бити ја, можеш бити ти, можемо бити сви ми - преиспитује савремене потребе човјека и различите околности, скројене утицајем друштвених и глобалних процеса, постаје свјестан себе - осјећања колектива - активно депресивног човјека.

У процесу стварања представе поставили смо питања:
Како изгледа депресивна особа?
Да ли се можемо препознати?
Истраживајући статистичке податке, схватили смо да већина људи пати од одређених душевних обољења, велики број се бори против тога медикаментима, а све више се одлучују на самоубиство како би прекинули патњу/урођени бол. Нажалост, посљедњих пар мјесеци, из дана у дан, чујемо вијест да се млади људи све више одлучују на тај корак.

Због овога оживљавамо причу Психоза у 4.48. Позориште је увијек било ту да нам објективно прикаже реалност у којој живимо. Сматрам да је та реалност психотична и да сви заједно јесмо саучесници нечијег самоубиства, депресивног осјећања. Због тога желимо да се суочимо са отјелотвореном мишљу Убићу се, не би ли освијестили индивидуу, да је осјећање унутрашњег свијета реалније од реалности која нам се намеће.

Ствари треба назвати другачијим именом. Нисмо болесни, немамо шифру, само смо тужни, љути, можда неснађени и све је у реду. Вриједи, зато живи! - што Сара Кејн на крају и поручује. Жртва зарад свих нас, да би отворили очи и спријечили да се манипулише нашим осјећањима, свијетовима, јер их не живиш само ти, него сви ми заједно.

Нисмо болесни, него смо негдје загубили, вјеру, наду, ЉУБАВ - ту је, само је треба наћи."

*Улаз слободан. Број места је ограничен. Бесплатне улазнице преузети на благајни ДКСГ.