RAMONES

Понедељак, 9. мај, 20.00, Студио 28

Рамонси су дебитовали у августу 1974. у њујоршком клубу CBGB. Нису изгледали као рокери оног доба. С шишкама до и преко очију, у кожним јакнама, поцепаним фармеркама и патикама више су личили на јунаке комичног стрипа. На сцени су се посвађали којом ће да почну, а онда за 15 минута протутњали кроз 8 песама и отишли. Пронео се глас да не могу да запамте више од 3 акорда и 2 просте реченице текста јер су много дували лепак, мало су заостали. Наводно су пре окретања музици пропали као провалници, упали би у перионицу уместо у драгстор, из трећег покушаја потрефили пекару из које би их, трапав, чувар изјурио.

Прва плоча четворке, издата у априлу ’76. углавном је оцењена као „смрдљиво ђубре“, али је неколицина паметних схватила: „глупаци“ су у ствари добри концептуалисти, нису простаци него минималисти. Радикалном редукцијом на најбитније вратили су року став, дух и узбудљивост. Албум се показао као темељан за панк, па за хард рок, гранџ и алтернативни рок уопште. Више од тога, пионири из CBGB-а су покренули режисере (Амоса Поа, Ерика Мичела, Џармуша...) да се окану освајања високе стручности и сниме оно што желе да изразе, с оним што имају. Рамонси су инспирисали стрип, графити артисте, аниматоре, фанзинаше, дизајнере. Милионима клинаца су променили животе а сами су остали исти. На опроштајном концерту 1996,  у јакнама, фармеркама и патикама пројурили  су кроз властити репертоар с енергијом која диже из полумртвих, и отишли, као да нису; о певачу Џонију се снима играни филм, који би требало да се заврти ове године.