РАМОНСИ ОД ОСАМДЕСЕТИХ ДО ВЕЧНОСТИ

Петак, 3. јун, 20.00, Студио 28

Два весела диносаура смеjуље се на слици са омота последњег студијског албума (¡Adios Amigos!, 1995) Рамонса. Један од разлога оснивања ове групе је било незадовољство музиком рок диносаура, која је раних 70-их постала млака и компликована. Очито је да су гитариста Џони и певач Џои, једини из прве поставе који су остали у групи до краја, сачували смисао за хумор и самоиронију. Ако су понекад и рециклирали властити опус из херојског периода друге половине 70-их, радили су то с мером и умели да се подсмехну себи. Омакао им се и понеки слабији албум, али и на њима има изузетних песама, и то таквих какве на почетку не би умели да напишу. Нису само старили него и расли. На наступима уживо компромиса није било, постајали су све убојитији. Од града до града, ови модерни трубадури су за 22 године нанизали 2263 (!) концерата. У време кад је MTV  променио не само начин презентације већ и саму музику, сматрали су да брак видеа и рока није добар. Вероватно је такав став допринео да спотови за пар њихових хитова буду врхунски.

Кад се све сабере, Рамонси су током 80-их и 90-их направили толико добрих ствари да није лако издвојити оне најбитније. Скоро митска сажетост коју је достигла ова група је путоказ; сонична брзина је њихова врлина. Ми нећемо брзо, него натенане и са дигресијама, па нек траје колико је потребно да се исприча прича.