Разговор о књизи Александре Жежељ Коцић "ХЕМИНГВЕЈ И РОД: Писац у мрежи теорије"

Četvrtak, 28. februar, 19.00, Klub Magistrala

ERNEST HEMINGVEJ

120 godina od rođenja

Razgovor o knjizi Aleksandre Žeželj Kocić

HEMINGVEJ I ROD:Pisac u mreži teorije(Partenon, 2018)

Učestvuju Vladislava Gordić Petković, Dubravka Đurić i autorka

Hemingvej se posvećuje istraživanju društvenih konstrukcija muškosti i ženskosti od početka do kraja svog proznog stvaralaštva. Njegovo ispitivanje roda prevazilazi ideje normativne muškosti izrazito ženomrzačke i androcentrične orijentacije i u velikoj meri je utemeljeno na podsticajima iz šireg društveno-kulturnog prostora, naročito onog s kraja XIX i početka XX veka. Njegova proza odslikava transgresiju tradicionalnih viktorijanskih ideja. Performativnost roda koja postoji u njegovom delu neretko je na tragu hronološki mlađih rodnih studija konstruktivističkog predznaka. Rodni identitet Hemingvejevih junaka i junakinja je ambivalentan i konačno neodrediv, a može se dovesti u vezu s idejom suštinske fragmentarnosti identiteta uopšte, ali i gubitka čvrstog opšte vrednosnog oslonca koji se ogleda u modernističkoj američkoj književnosti. Na osnovu čitanja dela Hemingveja iz ugla teorija roda i razumevanja piščevog specifičnog pristupa predstavama roda, moguće je temeljnije razumeti stvaralaštvo ovog autora u okvirima istorije američke književnosti i pokazati kako ono ne prestaje da iznenađuje svojom značenjskom raznolikošću.

Ernest Miler Hemingvej (Ouk Park, Ilinois, 21.7. 1899 - Kečum, Ajdaho, 2. 7. 1961), američki pisac i novinar, bio je jedan od veterana I svetskog rata, kasnije poznatih kao izgubljena generacija. Učestvovao je i u Grčko-turskom, Španskom građanskom i II svetskom ratu. Dobio je Pulicerovu nagradu za roman Starac i more i Nobelovu nagradu za književnost 1954. Avanturistički duh je vrlo rano odredio njegov životni put. Ribolov i lov su mu bili omiljeni hobiji. Obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, živeo u Parizu, Ki Vestu i Havani. Ranjen na italijanskom ratištu, posle povratka u Ameriku, vraća se u Pariz, gde ulazi u krug Gertrude Stajn i Ezre Paunda. Dela: U naše vreme (‘24), Prolećne bujice (‘26), Sunce se ponovo rađa (’26), Zbogom oružje (‘29), Snegovi Kilimandžara (‘35), Imati i nemati (‘37), Za kim zvona zvone (‘40), čija je popularnost krunisana filmom s Garijem Kuperom i Ingrid Bergman... Posle dugog ćutanja, ali intenzivnog života, ‘50 izlazi roman Preko reke pa u šumu, koji je kritika proglasila slabim. Izvršio je samoubistvo lovačkom puškom. Posthumno je objavljena memoarska proza Pokretni praznik. Posle njegove smrti ostalo je više priča od kojih su dve planirane za objavljivanje ove godine.