РЕЈ ЧАРЛС

Sreda, 10. oktobar, 19.00, Mala sala

Istorija soula po Mićunu Ristiću

REJ ČARLS

Kada je 1952. poptisao za Atlantik rekords Rej Čarls je bio tek jedna zvezdica ritma i bluza sa nekoliko poluhitova; odličan pijanist i pevač, ali su mnogi bili mnogo bolji. Uspon kuće Atlantik počivao je na sposobnosti njenog direktora, Ahmeta Ertegana, da predvidi u kom će se pravcu kretati muzika. U Reju je video ono što drugi nisu: velikog autora i jedinstvenog pevača uspavanog rutinom nastupa u Čitlin Kolu. Priča kaže da se umetnik probudio jedne mučne noći u nekoj zabiti na jugu Amerike. Rej i njegov kolega su se vraćali s koncerta, zaustavili su ih beli policajci iziritirani time što mladi crnci imaju dobar auto, napravili su ružnu šalu: uhapsili su ih i odvezli Rejovog prijatelja, a njega ostavili slepog i samog kraj puta. U mraku, Rej se prisetio onog što mu je majka govorila kad ga je prvi put odvela u baptističku crkvu i ponovo našao veru. Godine 1955. prvi put je spojio osećaj čisto telesnog uživanja u plesu subotom uveče sa Emfazom i duhovnošću nedeljnog jutra. Za mnoge starije Afroamerikance je mešanje bluza i gospela bilo jeres, za mlađe novo uzbudljivo iskustvo koje su prihvatili kao svoje. Elvis Presli je snimio verziju I Got A Woman i doprineo da Čarls postane jedan od favorita bele publike. A to beše jedne velike karijere, tokom koje je Rej preskakao rasne i žanrovske granice sa lakoćom genija i inventivnošću.