РОДНО ОСЕТЉИВ ЈЕЗИК

Понедељак 29. април 

19.00, Клуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић“

Учествују:

проф. др Катарина Беговић (Филолошки факултет), др Биљана Стојковић (Виша саветница, руководитељка групе за унапређење родне равноправности, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог) и Анита Марковић (Женска солидарност)

Зашто смо у Србији тако осетљиви на родно сензитиван језик и може ли његова употреба заиста да утиче на већу равноправност жена у друтву?

Од јуна ове године примењиваће се одредбе Закона о родној равноправности, које се односе на родно осетљиви језик. Надлежно Министарство покренуло је друштвени дијалог представника државне управе, академске заједнице и цивилног друштва како би се дошло до најбољих решења за увођење и примену најављених измена.

Струка тврди да је такозвани родно осетљив језик, заснован на родној (џендер) идеологији, у супротности са стандардним српским језиком и да ниједна државна власт нема право да законским нормама, противно науци о српском језику, под претњом кажњавања прописује обавезну употребу такозваног родно осетљивог уместо стандардног српског језика.

Са друге стране, борци и боркиње из цивилног сектора тврде да у овом случају науку треба заобићи јер језик одражава ставове друштва.