САМА ЈЕ БИРАЛА

Понедељак, 18. септембар

19.00 , Амфитеатар/Kлуб Магистрала „Драган Ве Игњатовић” 

Насиље према женама је водећи проблем у домену људских права широм света, а статистике у Србији показују да свака трећа жена трпи физичко, а свака друга психичко насиље од стране партнера или члана породице. На крају континуума насиља, налази се његова најбруталнија и крајња консеквенца – фемицид (убиство жене). У Србији је у претходних десет година убијено више од 350 жена у случајевима породичног или пратнерског насиља , а у ту статистику не улазе жене које страдају од последица дугогодишњег трпљења насиља и чија смрт не доспе у медије. О (не)адекватној реакцији институција највише говори чињеница да се, према наводима медија, свака трећа жена обраћала за заштиту и помоћ некој од надлежних институција пре него што је убијена. Чињеница да у две трећине случајева није било ранијих пријава, не значи да жене нису трпеле насиље, већ само да оно није било пријављено и/или забележено у евиденцијама надлежних служби. Око 85 одсто жена у Србији сматра да је насиље над женама уобичајена појава и да је учестало, а за 29 одсто њих породично насиље је приватна ствар коју треба решавати у кући. Четвртина жена није адекватно информисана и не зна шта треба да ради у случају да доживи насиље.