СЈАЈ КУРВИ

U poslednjoj deceniji vrtoglavi uspeh dokumentarnih filmova ogleda se u naglom povećanju broja gleda

Utorak, 21.novembar, 19.00, Mala sala

Ciklus predavanja

DUGO I NETREMICE: POGLED NA LIKOVE U DOKUMENTARNOM FILMU

SJAJ KURVI

Autor: Vladimir Šojat, filmski autor i producent

U poslednjoj deceniji vrtoglavi uspeh dokumentarnih filmova ogleda se u naglom povećanju broja gledalaca, kako u komercijalnim bioskopima tako i na specijalizovanim festivalima. Nove okolnosti otvorile su prostor za promišlјanje i analizu elemenata filmskog izraza u ovoj filmskoj formi.Da li predmeti, bilјke i životinje mogu biti filmski likovi? Kako ubediti zločinca da javno govori o svom zločinu iako mu za taj zločin nije suđeno? Da li ništa može da bude filmski junak? Ko je zapravo bio Airton Sena? Kako snimiti film o ilegalnim emigrantima a da ih policija ne deportuje posle projekcije? Kako se reflektuju odluke državnih organa na lokalne zajednice? Ali i više od toga -na kom nivou jedna, široj javnosti nepoznata priča,može dobiti univerzalnu vrednost?

Serijaod 12 predavanja sadrži projekcijeprimera iz filmova, diskusijui susrete sa autorima. Takođe, ovaj ciklus predstavlјa i skromni omaž Dušanu Stojanoviću, našem najznačajnijem filmskom teoretičaru.

SJAJ KURVI

r: Mihael Glavoger

Austrija, 2011, 119'

Podjednako uznemirujući i fascinantan, dokumentarnitriptih govori o fenomenu prostitucije kroz prizore s Tajlanda, iz Bagladeša i Meksika.

Priče o tri različita sveta, tri različite kulture i tri različite religije,ispričane sa idejom drastičnih vizuelnih i tematskih kontrasta. Sjajni Akvarijum na Tajlandu, koga upoznajemo na početku, metafora je visokorazvijenog haj-tek sveta,u kome sve ima privlačni privid uređenog i kontrolisanog. Glavoger direktnim spojem smenjuje sjaj bogatog sveta sa orijentalnim šarenilom sumorne sirotinjske četvrti grada Faridpura u Bangladešu, uvodeći nas u prostore Grada radosti. Kamera tesno pripijena uz zidove dugih, uskih, tamnih hodnika dokumentuje prizore stalnog kretanja groteskno našminkanih, živopisno odevenih devojaka, ponekad gotovo devojčica, i žena,u variranim situacijama susretanja i poslovnih dogovora ili incidenata. Finalna priča iz Meksika, iz malog pograničnog grada uz reku Rio Grande, surovi je sunovrat u prostore ispunjene mračnim pretnjama i opasnostima. Noć i ništavilo prekidani povremenim blјeskovima davno zaboravlјene lјudskosti.