МИХАИЛО ВАСИЉЕВИЋ - ВЕРНАКУЛАРНО

21.10 - 12.11. 2022, Галерија
Отварaње, петак, 21.октобар, 19.00

Изложба укључује радове из нове серије фотографија која је наставак ауторовог дугогодишњег истраживања урбаног искуства и градских простора као поља супротстављених вредности и променљивих значења.

На фотографијама су представљени детаљи – фрагменти фасада, улаза, излога, ограда итд. – без уобичајеног одређења главног мотива. Иза народног говора забележеног на овим површинама, стоје мајстори и вандали, архитекте и бескућници, улични уметници и станари, али поврх свега стоји готово апсурдна случајност живота у савременом граду

"Премда не у дословном значењу, кроз призму вернакуларног може се посматрати специфична врста комуникације и интервенција које Васиљевић лоцира на фрагментима фасада као својеврсним савременим археолошким налазиштима – палимпсестима састављеним од трагова различитих перспектива, прошлости и историја који се у многоструким конфигурацијама спајају и преплићу у садашњости.
Они су последица, често стилски или технички нескладних и неодговарајућих, накнадних интервенција и привремених решења, импровизације, сналажљивости и прилагођавања, свакодневне употребе, случајности, вандализма, украшавања, уличне уметности, као и потребе за изражавањем, а исто тако и историјских околности и протока времена. Другим речима, они чине различите материјалне трагове живота у граду, исказа и гестова његових становника, којима се тежиште у овој серији, у поређењу са Топографијом Београда, са урбанистичких трансформација помера на урбано искуство.
 Каква је град машинерија? Који су њени саставни делови, динамика и процеси? Ко су градски актери и о каквој врсти друштвене, политичке и културне разноликости, односно коегзистенције сведоче њихови трагови? Каква намерна или случајна значења, поруке и вредности ови трагови сами по себи, или њихови односи, генеришу? Шта конституише савремено урбано искуство и како можемо да дефинишемо његову природу на основу ових трагова? Колико је оно стабилно, одређено и кохерентно, и обрнуто, у којој мери је оно плурално, флуидно, фрагментарно, хаотично, конфликтно, а неретко хуморно и апсурдно? Какво урбано окружење и градску естетику сугеришу ови трагови? Михаило Васиљевић не нуди одговоре на ова питања, као што не настоји да истакне одређено становиште. Путем фотографске слике, он констатује ова микрочворишта као многострука и променљива значењска поља, односно, он креира одговарајући оквир који чини видљивим њихове вредности и значења која надилазе тренутно стање, статус и непосредну функцију елемената од којих су састављена, а уједно формира и медитативни простор рефлексије о њима." (Из текста Софије Миленковић)

Михаило Васиљевић (Београд, 1981), дипломирао 2005. године на Катедри за фотографију,  на Академији уметности у Београду. Мастер студије Теорије уметности и медија завршио је 2009. године на Универзитету уметности у Београду. Од 2019. Године је на докторским студијама Историје уметности, Филозофски факултет у Београду. Од 2001. године, његови радови излагани су на бројним самосталним изложбама у Србији и групним изложбама у Србији, Словенији, САД, Грчкој и Немачкој. Добитник је награде Different Worlds: Young Contemporary Photography, 2015; двоструки је финалиста награде Димитрије Башичевић Мангелос (2015, 2016). Радио је као асистент и предавач на Академији уметности БК (2005-2009) и као доцент на Новој академији уметности (2009-2016) у Београду. Заједно са Иваном Петровићем био је кооснивач и ко-уредник независног удружења Центар за фотографију (2011-2019). Његов уметнички и теоријски рад везан је за фотографију као друштвени феномен и усмерен је на истраживање различитих културних образаца и процеса.
http://mihailovasiljevic.com