1971. ГОДИНА У РОКУ – БЕЛО

Петак, 18. јун, 20.00 Амфитеатар 

У јуну 1971, у Тупелу (Мисисипи) за јавност је отворена кућа у којој је рођен Елвис Пресли. Дон Мак Лин се прославио песмом American Pie у којој је, кроз причу о успону и паду рокенрола, проговорио о друштвеном и политичком сазревању своје генерације. У годинама на шест, рок је био млад а у седму деценију прошлог века је ушао врло свестан властите (славне) прошлости, којој су додатну тежину дале смрти великих протагониста. Године 1971. постхумно су објављени албуми Хендрикса и Џенис Џоплин; у жижи јавности су били од 1967. и већ 1970. сагорели. The Doors су се суочили са судским процесом и отказивањем турнеје; у нагло обновљеној конзервативној клими леђа су им окренули рок штампа и део публике. Одговорили су моћним албумом LA Woman који се показао као лабудова песма јер је Џим Морисон убрзо нађен мртав. Џорџ Харисон је организовао концерт за жртве рата и глади у Бангладешу, одазвали су се Дилан, Клептон (…) и публика. Рок није изгубио савест али је одустао од борбе за промену света – то је препуштено науци која доноси напредак. Идеја да би и рок могао да напредује стоји иза узлета прогресивног и фолк-рока у Британији, џез-рока и оркестрираног соула у Америци. Годину је обележила и поплава хеви-метала. Хваљен је четврти албум Led Zeppelin-а; други су и без подршке критике пунили велике хале, Grand Funk је чак и стадион. T-Rex су слудели тинејџере и створили нову ствар, глем-рок. Снимљено је толико изузетних плоча да је тешко издвојити десет најбитнијих. Остаје да проверимо да ли Sticky Fingers (Rolling Stones), Blue (Џони Мичел), Imagine (Џон Ленон) и после педесет година заслужују статус ремек-дела.