Међународни фестивал документарног филма и ТВ форми „ГРАФЕСТ“ - Дом културе Грачаница
18. март, Мала сала у 18:00
Учествују: Иван Стојковић, директор фестивала, Жарко Миленковић, уредник програма Графеста, Невена Матовић, селекторка програма и присутни аутори документарних филмова
УПРКОС СВЕМУ
Аутори: Горан Аврамовић и Игор Вуковић
у продукцији РТВ КИМ и Klicker, 50’43’’
Добитник прве награде на Графесту 2020. године
Од свог оснивања 1948. године, Народно позориште у Приштини је устројено да паралелно развија Српску и Албанску драму. Најстарија професионална културна институција Републике Србије на Косову и Метохији била је део историјских и политичких процеса: од вере у могућност заједничког живота и рада два народа, преко настојања Албанаца да се диференцирају и претворе га искључиво у свој национални театар, до бојкота рада глумаца Албанске драме током увођења привремених мера у време владавине Слободана Милошевића. Обнова рада Народног позоришта у Приштини 2005. године без матичне сцене, потрага за публиком широм Косова и Метохије, наступање по варошицама, селима, урушеним домовима културе, портама цркава, двориштима повратничких кућа… представља посебну етапу у раду овог необичног театра. Народно позориште у Приштини које од 2014. године има своје ново седиште у Дому културе у Грачаници и даље не само што „упркос свему“ опстаје већ и живи пуним животом.
СЕЛО МОЈЕ УГЉАРЕ
Ауторке: Катарина Маринковић и Сања Ђокић
у продукцији New Press, Чаглавица, 20’19’’
Добитник прве награде на Графесту 2019. године
Након 1999. године Срби су почели да продају своја имања и куће у овим селима што је резултирало исељавањем са Косова и Метохије.
Мали број Срба који су продали своју имовину у овом селу остало је на Косову тако што су направили куће у другим већинским српским местима, углавном у Грачаници и ту наставили свој живот.
Мештани овог села у филму као најчешћи разлог за продају својих имања и одлазак са Косова и Метохије наводе безбедност, економске проблеме, незапосленост, неравномерни развој српских села.
ЂУРЂЕВДАН У СЕЛУ КОГА ВИШЕ НЕМА
Ауторка: Александра Јовановић
у продукцији РТК2, 22’11’’
Добитник прве награде на Графесту 2020.
Село је доласком „мировњака“ угашено још давне 1999. године. Мештани су се расејали широм света, али их Свети Ђорђе призива и окупља.
Једном годишње за Ђурђевдан, Срби из Горњег села окупе се око свог храма да обележе сеоску славу. Настављају вековну традицију у нади
а ће можда једном поново настанити предео под Шар планином где су вековали. Можда некад, ово је за сада славље у селу кога више нема!