THE BYRDS, ШЕЗДЕСЕТЕ ГОДИНЕ

Уторак, 6. октобар, 19.00, Амфитеатар

Још је Фројд приметио да путовање возом подстиче рад несвесног. Огроман број раних фолк, блуз и џез стандарда инспирисан је ритмом воза у покрету, а железница је и у годинама посе Другог светског рата опстајала као један од симбола модерних времена. Легенда каже да је Џим Макгвин почетком шездесетих проводио сате крај аеродрома, слушајући узлетање и слетање авиона. У том звуку чуо је објаву новог доба које тек долази.

На преласку педесетих у шездесете, у Америци је утихнула експлозија раног рокенрола, „охладио се радио“ и емитовао углавном бљутаву поп музику. Због шкртих хармонија и „застарелог“ језика, фолк је имао третман преживеле музике која је гурана у специјализоване емисије локалног домета, за старије слушаоце. Ипак, баш у фолку је једна генерација млађих музичара нашла оно што је недостајало попу, разлог и истину. Боб Дилан је старинским језиком фолк песама проговорио о актуелним догађајима и тако стигао до медија и интернационалне славе. Преостало је да се хармоније и мелодије фолка споје са савременим рок звуком. То је запало Макгвину, Џину Кларку и Дејвиду Крозбију: одушевљени Битлсима пронашли су басисту и бубњара и од фолк трија постали рок група. Одсвирали су електричну, преаранжирану верзију Диланове Mr. Tambourine Man, што је именовано као фолк-рок. Звецкање Макгвинове електричне рикенбекер гитаре постало је звук средине шездесетих, Кларкове композиције и слагање гласова тројице певача поставиле су стандард новог жанра. У часу када је он постао мода The Byrds су узлетели са Eight Miles High и најавили психоделију. Оно што су свирали на наредна три албума, крштено је као спејс-рок. На врхунцу психоделије 1968, слетели су на земљу са Sweetheart of the Rodeo, преломним албумом за нови жанр, кантри-рок.

То је историја а ту је и мистерија, у најбољим песмама The Byrds. Од безбројних група на које су утицали, неколико их је уловило нешто од те мистерије, R.E.M. више од других.