VAN MORRISON

Четвртак, 22. април, 19.00, Амфитеатар

М. Р. затвара круг. У фебруару 2020, у два предавања, представио је (не лик већ) личност и дело Вана Морисона (1945) до деведесетих година прошлог века. Ван је са 18 година написао Gloria-у, истинску рок химну у славу заједништва и живота. Начин на који ју је извео кандидовао га је за најбољег белог R'n'b певача. Текстови песама са његовог првог правог соло албума ушли су у област коју су до тада, од популарних музичара, освојили једино Дилан и Коен. Морисон је и током седамдесетих и осамдесетих снимао песме које су постале велики хитови, па и албуме у класи Astral Weeks и Moondance, својих раних ремек дела. Ипак је то био и период лутања и промашаја. У ретким интервјуима Ван би постајао мрзовољан или циничан чим би га питали о музичкој индустрији или о приватном животу. Многима је било тешко да повежу медијски лик осорног намћора са романтичном и мистичном инспирацијом његове музике. Џон Колинс је последње поглавље Морисонове биографије (Inarticulate Speech of the Heart, 1996) насловио: Анђео и демон јашу један уз другог. То се показало као добар опис Ванове каријере од деведесетих наовамо, а њоме ћемо се вечерас бавити.

Морисон је 2016. произведен у витеза, уручена му је и награда за животно дело. Прошле године је изјавио да је корона плод глобалне завере с циљем да се људима умање слободе. Жестоко су га напали, затражено је да врати кључеве које је својевремено добио као почасни грађанин Белфаста. Има кључева и кључева. Ванове песме су многима откључале врата иза којих су визије лепших, можда недостижних светова. А ове се не одузимају, оне су нешто што се дели с другима.