IVO ANDRIĆ (1892-1975)

6–30. decembar, Hol Biblioteke

Pripremio: Stanko Kovačić

Kad god nemamo inspiraciju šta bismo čitali - svako od nas, čak i najveći poznavaoci književnog dela Ive Andića – uvek možemo naći neki roman ili pripovetku ovog srpskog i jugoslovenskog klasika koju nismo pročitali ili smo je čitali toliko davno da je možemo čitati ponovo. Jedan je od najboljih školskih primera lepog, čistog, srpskog književnog jezika, ijekavskog i ekavskog narečja, koji se preporučuje za upoznavanje našeg jezika i unapređivanje stila pisanja, pričanja, razmišljanja...

Njegov život, sa karijerom diplomatskog poslanika u više evropskih zemalja pre Drugog svetskog rata , i obimno delo, satkano od poezije, pripovedaka, romana, književno-kritičkih i istorijskih eseja, memoarskih zapisa i filozofskih aforizama, bili su inspiracija i tema proučavanja mnogih naših i stranih teoretičara, kritičara i istoričara književnosti, pa i umetnika, pripovedača i romanopisaca. 

Primanjem Nobelove nagrade za književnost, decembra 1961. godine, postao je najpoznatiji i najprevođeniji pisac sa ovih prostora. Povodom šest decenija od dobijanja ovog priznanja, iskoristićemo priliku da izložimo publikacije koje će nas podsetiti na velikana srpske pisane reči koji je stekao svetsku slavu.