Razgovor sa Markom Stojkićem - VEŠTICE

Četvrtak, 17. februar, Klub Magistrala 

O novom konceptu izdavačke kuće Plato i delima VEŠTICE, PAKAO i ZAR JE TO ČOVEK, s urednikom i direktorom Platoa i autorom Markom Stojkićem koji će se uključiti iz Nemačke, gde živi.

Četvrtak 17. februar, 19.00, Klub Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”
Predstavljanje novog koncepta izdavačke kuće PLATO 
Razgovor s MARKOM STOJKIĆEM povodom romana „VEŠTICE”
/uključenje iz Nemačke/ i razgovor o knjigama 
ZAR JE TO ČOVEK Prima Levija u prevodu Elizabet Vasiljević i 
PAKAO Anrija Barbisa u prevodu Moše Pijada 
Učestvuju: Milan Vurdelja, Miša Gojković, Marko Stojkić i Tamara Mitrović 

Marko Stojkić (1981, Smederevo) od 1996. do 2010. živeo je u Beogradu, gde je završio Medicinski fakultet i radio kao lekar. Trenutno živi i radi u Nemačkoj (grad Filingen-Šveningen, pokrajina Baden-Virtemberg). Knjige poezije: „Laki bolovi“ (2011), „Šecele“ (2013), „Amigdala“ (2016). Prevodi s nemačkog jezika (Gerhard Falkner, Uve Kolbe, Brigite Fuks, Tomas Kling...). Ovo je njegov prvi roman. 

Anri Barbis (1873 — 1935), francuski novinar i književnik, ratni dopisnik pariskog Žurnala i drugih novina sa srpskog ratišta. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, a u romanu „Oganj” opisao stravičnu sliku rata. Kao dopisnik iz Srbije, pratio je srpsku vojsku kroz balkanske ratove. Njegov roman „Pakao“, koji je skandalizovao javnost kada je objavljen na engleskom jeziku, opisuje mladića koji boravi u pariskom pansionu gde nalazi rupu u zidu iznad kreveta i postaje naizmenično voajer i gledalac, opsesivno proučavajući privatne trenutke svojih komšija.

Primo Levi (Torino, 1919 - 1987), italijanski pesnik, prevodilac, pripovedač, romanopisac i esejista, po obrazovanju hemičar, u svet književnosti ušao je svedočanstvom o Holokaustu, 1947. romanom „Zar je to čovek“. Logoraškom iskustvu se vraća 40 godina kasnije u knjizi antropoloških eseja „Potonuli i spaseni“, koja je usled iznenadne smrti postala Levijevo testamentarno delo. Objavio je i romane „Zvezdasti ključ“ i „Ako ne sada, kada“.