KANTRI BLUZ

John Lomax je prvi put snimio Lead Belly-ja u zatvoru, „gulio“ je kaznu zbog ubistva. Kad je godinu kasnije etnomuzikolog ponovo došao, robijaš je zatražio da novi snimak pošalju guverneru Teksasa, uz molbu za pomilovanje. Političar je čuo Goodnight Irene i, ganut, potpisao ukaz o oslobođenju. Son House-a, takođe osuđenog zbog ubistva, iz kaznionice je izvukao bogati plantažer, jer mu je bio potreban radnik. Izgleda da je i Lead Belly pušten iz ekonomskih razloga, zbog smanjenja zatvorskih troškova u vreme Velike depresije. Romantičnu priču o moći pesme je izmislio promoter diskografske kuće za koju je pomilovani snimao, kako bi unapredio njegovu karijeru.                                                                                                                                                  
Među kantri bluzerima je, naravno, bilo i drugačijih, očaravajuće pitomih ljudi. Gary Davis i Blind Willie Mc Tell bejahu sveštenici. Neki su dobro upoznali iskušenje i čeznuli za iskupljenjem; unutrašnja raspetost je dala snagu njihovoj muzici. Bitnija je muzička veština, a nju je, kažu, Robert Johnson dobio od đavola u zamenu za svoju dušu. Pre će biti da je Džonson prvi veliki sintetičar: preslušao je sve što je do njegovog procvata snimljeno, i preobrazio. Zastrašujuća ekspresivnost Robertovih pesama još nije dostignuta. Mitologija i šou-biznis idu ruku pod ruku sa bluzom, ali ova vrsta muzike živi od lične istine, kako reče Willie Dixon – bez istine nema bluza.