67.74 - produkcija - Institut za Umetničku igru

Sreda, 24. novembar, Mala sala u 19.00

r.  Katarina Stojković
ul. Vladimir Čubrilo, Vladimir Đorđević, Tijana Malek

Srbija, 54'

Nakon tragične nesreće i gubitka porodice ostavljajući za sobom veliku traumu Liam uzaludno pokušava da nastavi život. U nesreći ne samo da je izgubio ženu i ćerku već ostavlja za sobom i sposobnost jasnog govora. Liam svoju nemogućnost komunikacije sakriva, ne želi da potraži stručnu pomoć, zavetujući se se na večnu tišinu. Svoj “novi” život kreira sa dva sasvim jasna, jednostavna pravila. 
Postoji samo jedan pravi prijatelj i izbegavati kontakt sa ljudima. Kao bibliotekar u maloj knjižari Liam se svakodnevno povlači u podrum, arhivira knjige i tako stvara svoj imaginarni svet u kome se oseća sigurno, normalno, svoje i čuva deo sebe iz prošlosti. Njegova sigurna zona je pomalo sterilan stan u kome provodi veći deo dana. Jedini pravi prijatelj koji obitava u njemu je njegova biljka. U njoj pronalazi sagovornika, ne nailazi na osuđivanje, sa njom je uravnotežen, iskren i ono što je u njegovoj suštini bića. Liam besomučno pukušava da se uklopi u okolinu i stopi sa njom, da na površini izgleda kao sasvim normalna osoba. NE ISTICATI SE, nestati i izgubiti se u masi, biti masa je jedina svrha Liamovog postojanja nakon tragične nesreće. Uvek se pitao postoji li savršen svet ili je to plod njegove mašte? Savršen svet koje je stvorio begom od traume. Da li je život u iluziji bolji od stvarnosti?