ANTOLOGIJSKI KRICI 2

Subota, 24. septembar, 20.00, Instagram

O jednoj o šest meni poznatih teorija o poreklu muzike. Ova je izrasla iz zvukova koje su pravili naši najdalji preci, ratnici, kako bi se razjarili i u stanju transa izborili sa neprijateljima. Onom ko je pustio da ga poreže krik Rokija Eriksona lako je da zamisli kakvi su rituali bili koncerti njegove grupe, The 13th Floor Elevators. Mlada Dženis Džoplin se kolebala da li da im se pridruži; na kraju se odlučila za Big Brother and the Holding Company. Pre toga je izvodila folk bluz uz akustičnu gitaru; morala je da promeni način pevanja kad je iza nje gruvala bluz rok grupa. Setila se Eriksona i vrisci su  postali važan deo njenog novog izraza. Isprva su ti „krici odrane sove“ iritirali pravoverne, još se sumnjalo da belci mogu da izvode pravi bluz. Captain Beefheart nije mnogo mario što ova vrsta muzike živi od skoro pobožnog poštovanja za vlastitu tradiciju; zavitlao je svoj art bluz u budućnost. Njegov krik  u Electricity je 1967. mnoge osvestio: u vremenima koja se menjaju i ljudi se eletrifikuju. Dugo je izgledalo da je Kapetan suviše osoben da bi imao sledbenike. Novi talas ga je 80-ih afirmisao kao velikog inspiratora. Među onima koji su ga doživeli kao očinsku figuru su i uvrnuti egzistencijalisti iz Bostona, Pixies. Od krika Frenka Bleka se kostreši kosa, od njegovih pesama ježi koža, a on priča kako je jedina ambicija njegove grupe da zabavi.

U ovom video eseju ima nečeg od pikarskog romana: švrlja se kroz žanrove i periode kako putniku „dođe“. Na početku srećemo Screamin' Jay Hawkins-a, iz priče nas ispraća Björk.