BITLSI – ZAUVEK?

Utorak, 22. novembar, 19.00, Mala sala

O evoluciji Bitlsa u umetnike čija dela relevantno komentarišu duhovne činjenice unutrašnjeg i spoljnog sveta svojevremeno je govorio Alen Ginzberg. Kao primer je naveo Eleanor Rigby; grupa je drugačije nego u ranom periodu sagledala svoju (milionsku) publiku. „Svi ti usamljeni ljudi“ su dobili odštampane tekstove pesama na poleđini omota albuma Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band, da u svojim sobama otkrivaju ono što lebdi „između redova“. Odustajanje od nastupa „uživo“ je pogodilo tinejdžere koji su dolazili da vrište i vide svoje heroje; preostalo im je da nađu nove ili zaista čuju dotadašnje i odrastaju sa njima. Na tekstualno sazrevanje Lenona i Makartnija snažno je uticao Dilan. U svojim hronikama Bob završava prikaz gnevne 1968. godine rečenicom: „stvari koje su do tada bile tradicionalno crno-bele odjednom su eksplodirale u jasnim, radosnim bojama“. Potrebu za novom svešću najupečatljivije je predstavila scena iz animirane bajke Yellow Submarine, mozgovi se bude i pune začujućim slikama uz zvuke Strawberry Fields Forever. Bitlsi su reprezentovali i mejnstrim i kontra-kulturu 60-ih, kasnije su ih nove generacije videle kroz naočare svog doba. Kad se pojavio film Y. Submarine napadan je zbog vizuelne nekonzistentnosti (od neosecesije do poparta) a desetak godina kasnije prepoznat je kao rano remek-delo postmodernizma. Ne znamo da li će muzika Bitlsa stvarno nešto značiti onima koji rastu uz video igrice, ali o svemu ostalom imamo šta da kažemo.