Ciklus Moj pogled na avangardni film MIROSLAV-BATA PETROVIĆ

Ciklus
Moj pogled na avangardni film

MIROSLAV-BATA PETROVIĆ

Sreda 29.5. u 20:00, Mala sala

Ciklus
Moj pogled na avangardni film

MIROSLAV-BATA PETROVIĆ

Sreda 29.5. u 20:00, Mala sala

O avangardi i filmu

Za „avangadizam“ u umetnosti Ivan Klajn i Milan Šipka, autori „Velikog rečnika stranih reči i izraza“, kažu:  to je „... sklonost ka novosti i izmenama... težnja da se novim, revolucionarnim idejama izmeni postojeće stanje.

U istorijskom smislu, moglo bi se reči da je avangarde uvek bilo. Uvek su se pojavljivale nove snage i nove ideje koje su menjale postojeću umetnost. Inače ne bi se nikada ništa promenilo u umetnosti. Umetnost bi bila vekovima ista – dakle, mrtva.

Film, medij star tek 118 godina, imao je burni tok razvoja i ono što se u drugim umetnostima dešavalo vekovima, na filmu se desilo za nešto više od jednog veka. Ali za razliku od drugih umetnosti, tokom istorije civilizacije, kada su avangardne ideje smenjivale klasične i dotrajale umetničke izraze, i ustoličavale se kao nova i vladajuća umetnost, dok se i same ne bi istrošile, pa ih potisnule neke druge, još novije ideje, film je u svom razvoju imao dva paralelna toka, dve paralelne istorje: razvoj „klasičnog“ filma sa ustaljenim pravilima i razvoj „avangardnog“ filma koji je negirao sva pravila. Taj paralelizam često je bio plodotvoran, mahom, samo za jednu stranu, jer su klasičari,   ponekad, usvajali ideje avangardista i osvežavali svoje proizvode. Zato je ono što zovemo „klasičnim filmom“ tako dugo i opstalo. A avangardni film se, s druge strane, ne može pohvaliti da je nešto naročito profitirao od klasične kinematografije. Osim što mi je ona služila isključivo kao inspiracija za reakcije.

MIROSLAV-BATA PETROVIĆ (1949) diplomirao je “Istoriju umetnosti” na beogradskom Filozofskom fakultetu; od rane mladosti se bavi filmom, najpre amaterski a kasnije i profesionalno; povremeno piše prozu; autor je preko 120 filmova, najrazličitijih dužina, mahom dokumentarnih i eksperimentalnih, 3 romana, jedne knjige kratkih priča, jedne dokumentarne monografije i dve knjige eseja o filmu. U rukopisu čekaju izdavanje: jedna knjiga kratkih priča, dve knjiga eseja o filmu (“Čist film – umetnost ili zablude o nenarativnom filmu” i „Nedorečenosti Andreja Arsenjeviča Tarkovskog“) i jedna monografija o multimedijalnom umetniku Dragiši  Krstiću. Živi i radi u Beogradu.

Filmovi koji će biti prikazani:

Fernan Leže, MEHANIČKI BALET (1924); Oskar Fišinger, SPIRALE (1926); Insert iz „ČOVEKA S FILMSKOM KAMEROM“ Dzige Verova (1929); Norman Mc Laren, SUSEDI (1952); Pol Šarits T.O.U.C.H.I.N.G. (1969); Vlado Petek, SRETANjE (1962); Dragiša Krstić „AUTOPORTRET“ (1977); Bata Petrović „SREĆNA NOVA GODINA“ (1987-2008); i dva inserta iz filmova: „ODISEJA U SVEMIRU 2001“ Stenlija Kjubrika (1968), i „KOYAANISQATSI“ Gotfrida Ređija (1982)