DŽEJMS BRAUN

Utorak 29. januar, 19.00, Mala sala
DžEJMS BRAUN

Braun je svoju prvu grupu, gospel kvartet, formirao sa trojicom drugova iz ćelije u zatvoru za maloletnike. Tamo su ga zvali Music Box. Po izlasku je sa R’n’B bendom The Famous Flames počeo da stiče slavu na jugu. Direktor kuće koja je 1956. izdala njihov prvi singl nije baš verovao da će pesma u kojoj Džejms 17 puta vrišti Please please please dobro proći. Međutim, prodala se u milion kopija i mnogo značila za učvršćivanje žanra u nastajanju, soula. Kad ju je izvodio uživo, Braun bi u naletu emocija klonuo i pao na kolena, kolega bi ga ogrnuo plaštom, tešio i pomagao da ustane – i tako desetak puta. U tom performansu crni su prepoznavali pokrete sveštenika pentakostalne crkve, bele je asocirao na bokserski ritual, a žene bi se raznežile zbog nesrećnog u ljubavi. Braun je crne osvojio baladom Try Me (1958), bele hitom Prisoner of Love. Što se žena tiče, Džejms beše lako zaljubljiv (što je značilo da skače na sve što nosi suknju) i ljubomoran kao pas, a ipak su ga podržavale od početka – znači, morao je da uspe. U periodu od 1965. do 1975. imao je najuzbudljivije plesne korake, najteatralniji nastup, vrhunski bend i velike pesme koje su ga učinile kumom soula, prvosveštenikom superteškog fanka i (sa Say It Loud I’m Black and Proud, 1968.) jednim od onih koji su kovali svest svoje rase. U drugoj polovini 70-ih okanuo se inovacija i priče o crnoj moći; okrenuo se zelenoj moći dolara i krenuo u naplatu. Taman kad se učinilo da je demodiran i stvar prošlosti, u život su ga vratili hip hoperi, besomučno semplujući njegove klasike, a potom ga je otkrivala svaka nova generacija.

Govori: Mićun Ristić