ENCIKLOPEDIJA KRIKOVA

Subota, 25. jun, 20.00, Instagram

Džon Lenon je 1968. želeo da počne ispočetka, ne sa Bitlsima već sa Joko Ono. Za omot zajedničkog albuma fotografisali su se goli. Na solo albumu Plastic Ono Band Džon je u ogoljavanju i lepog i ružnog otišao do kraja. Knjiga  Artura Džanova, Primalni krik, inspirisala ga je da zaseče ispod kože i otvori stare rane. Uvodna Mother počinje zvukom posmrtnog zvona, a završava urlikom. S njim su izleteli bes i bol, iscurio je gnoj. Od jednoćelijskih organizama do natčoveka, sve što živi oseća bol. Krici mogu da pomognu, ali je nešto sasvim drugo praviti umetnost od toga. Neke od najboljih  Lenonovih pesama našle su se na ploči Plastic Ono Band. Zbog njih je Rodžer Voters poželeo da se Pink Floyd okanu „kosmičke muzike“ i počeo da piše pesme o problemima čoveka. Votersov krik nosi jednu od najuzbudljivijih scena filma Zabriskie Point. Režiser Antonioni ga je pretvorio u krik jedne generacije, one koja je htela da menja svet, i namenio ga narednim. Diamanda Galas je jednu radio emisiju (i film) naslovila Schrei 27, nju su inspirisali ekspresionistički slikari. U svom performansu The Scream – Edvard Munch Marina Abramović je licu sa slike dala svoj vrisak.

Da bi se stiglo da Enciklopedije krikova potrebne su godine rada i ozbiljan tim saradnika. Odaberite krik ili snimite vlastiti, napišite kratku priču o njemu. Ako to bude valjano postajete deo tima i eto vas u narednom filmu. Ako ne bude, barem smo pokušali.