Pesme iz kojih smo učili - fragmenti samoobrazovanja o politici i senzibilnom - film prikazan na South Bank Univerzitetu u Londonu
Film pod nazivom „Pesme iz kojih smo učili – fragmenti samoobrazovanja o politici i senzibilnom", međunarodnog umetničkog kolektiva Ljudi koji dolaze niotkuda/People Coming from NowHere (platforme Doktorat za jednu noć/PhD In One Night za estetsku edukaciju svih) čiji je koproducent Dom kulture „Studentski grad” – Akademski filmski centar, Beograd (finalna montaža Aleksa Hadži-Đokić; koordinacija Milan Milosavljević), otvorio je u četvrtak, 18. juna 2020, „Konferenciju o učenju i predavanju" pod nazivom „Posledigitalnog" na South Bank Univerzitetu u Londonu. Organizator prikazivanja filma i debate je profesor Adam Braun (Adam Brown), vizeulni umetnik sa katedre za eksperimentalnu fotografiju, a u okviru šire inicijative Centra za proučavanje umrežene slike i radikalnog, mrežnog obrazovanja kao besplatne emancipatorske platforme budućnosti, ponajviše među defavorizovanim stanovnicima našeg Sveta. Filmu „Pesme iz kojih smo učili" dodeljeno je mesto uvodničara u konferenciju „Posledigitalnog" koja je nastavljena u petak. U razgovoru posle filma, a u okviru kolektiva/ platforme u kojoj deluju, učestvovali su: Nina de Vroome, filmski reditelj, edukator, vizuleni umetnik; Dejana Sekulić, violinistkinja i istraživač zvuka; Leonardo Kovačević, filozof; Ivana Momčilović, dramaturg.
Iz uvodnog teksta Adama Brauna o filmu „Pesme iz kojih smo učili-fragmentin samoobrazovanja o politici i senzibilnom":
„Kao uvodni događaj ovogodišnju „Konferenciju o učenju i predavanju", sa zadovoljstvom ćemo predstaviti filmom „Pesme iz kojih smo učili", kolektiva „Ljudi koji dolaze niotkuda". Nakon ovog jednosatnog filma uslediće panel diskusija sa autorima, indisciplinarnim kolektivom umetnika: performera, dramaturga, filozofa, istraživača. Film prikazuje raspon ideja i projekata koji zauzimaju prostor između obrazovanja i umetnosti i koji se oslanjaju na zajedničko iskustvo njenih aktera - migracija, Ransijerovih (Ranciere) pisanja o intelektualnom egalitarizmu i opredeljenju za radikalnu indisciplinarnost. Ovaj film je složena i bogata vizuelna poema koja istražuje jednu od glavnih tema kolektiva, „koreografiju obrazovanja“. Pokušaj poništavanja ili preispitivanja suprotnosti poput one između radnika i umetnika, izvođača i gledatelja, učenika i učitelja, te mnogobrojna pitanja koja artikuliše ovaj film obraćaju se centralnim pitanjima ovogodišnje konferencije, usredsređujući se na to kako bismo mogli razumeti i izvesti promene ili, u terminologiji grupe, kako bismo „učili iz sadašnjosti“, i preispitali odnos između brzine proživljenog iskustva i vremena, tromosti institucije. Film postavlja zajedno sa konferencijom pitanja: kako granice, migracije i brzo učenje situacija i preživljavanja deluju naspram sporog učenja privilegija. Kako internacionalizam, međunarodno umrežavanje solidarnosti i učenje „van granica" postaje mogućnost za besplatnu radikalnu razmenu znanja.
Centralna tema kolektiva – „koreografija obrazovanja“ označava položaj fizičkog tela (učenika, učitelja, profesora, filozofa) i njegov raspon sposobnosti za kretanje i manevarsko delovanje unutar kompozicijske partiture obrazovne strukture.
Ime platforme kolektiva – Doktorat za jednu noć – privukao je moju pažnju. On sugeriše da se brzina učenja ne podudara sa fabričkim satom, da svi imaju svoja iskustva brzog i transformacijskog učenja. Naziv predlaže i dimenzionalni pristup, kako bi se moglo izmeštati i prelaziti iz jedne dimenzije u drugu, a u smislu načina povezivanja različitih stvarnosti - različitih zaživljenih svetova studenata, profesora, tehničkog i pomoćnog osoblja – na način koji koristi Ransijerove ideje o radikalnom egalitarizmu – od uočavanja razlike u tim svetovima do nalaženja zajednickog u njima, preusmeravajući ona ponašanja koja su striktno pripisana umetniku, fabričkom radniku, ili učeniku, kao i podeli između tehničkog i akademskog učenja (koja je i dalje aktuelna).
Sve navedeno me dovodi do njihovog drugog koncepta koji mi se čini vrlo privlačnim, a to je „učenje iz sadašnjosti" – ovo je tema kojoj ću se vratiti u našem razgovoru sa Džonatanom Šoom (Jonathan Shaw) iz Koventrija. Ideja da učimo iz onoga što se sada događa i da to ima oblik učenja o obliku i učenja o sadržaju. Evo nas, trenutno, planetarno u određenoj situaciji u kojoj treba da učimo iz sadašnjosti.
Dakle, gledanje ovog filma nije samo pripovedanje, ono je predstava, a u našem prethodnom razgovoru sa Ivanom Momčilović, dramaturgom i koosnivačicom kolektiva, složili smo se da je ovaj film alatka. Tokom njegovog gledanja treba ostati budan, primetiti mnoge primere intiligentnog preokretanja prihvaćenih binarnih datoteka. Uočiti razlike (i sličnosti) između performativne prirode „rada, performansa i obrazovanja, vrste konceptualnih okreta“ koje grupa izvodi, između (fabričkog) rada i umetnosti, slušanja i stvaranja muzike, hodanja unatrag ulicama velikih gradova (i ne samo unapred).
Dopustite mi da vam, na uvodu, predstavim taj jedan primer: novi oblik muzičkih nota u vidu partitura koje će izvoditi slušaoci, a ne muzičari, a koje grupa koristi u radu sa đacima u osnovnoj školi, ali i sa studentima Umetničkih akademija, ne predajući materiju nego predlažući učenje kao kolektivnu kreaciju i istraživanje: učenje (francuskog) jezika kroz vizeulne kolaže i zvuk, matematiku i geometriju kroz savremeni ples. Takvo razmišljanje, nasuprot, treba nam svima kako bismo ga uveli u današnji trenutak i njegove jedinstvene, ili ne tako jedinstvene - izazove.
Više o domaćinu skupa na South Bank Univerzitetu:
Adam Braun je viši predavač fotografije na Univerzitetu South Bank u Londonu i član je Centra za proučavanje umrežene slike od 2016. Njegovi spisi o politici umrežene arhitektonske slike objavljeni su u časopisima Philosophy of Photography, the Journal of Media Practice, E-Tropic and Leonardo Electronic Almanac kao i u knjizi On the Verge of Photography, Imaging beyond representation (Intellect Books, 2013.) Poglavlje koje kritikuje samopouzdanje modernog finansiranog Univerziteta kroz njegove CGI (kompjuterski generisane vizuelizacije) stižu u knjizi Co-Curating the Future: Universities and urban heritage past and future, koju će 2021 objaviti UCL Press. Izlagani je umetnik, a kao deo tima koji čine dizajner društvenih igara Tabea Iseli (TabeaIseli) i umetnik Alan Varburton (Alan Warburton), osvojio je nagradu za prototipizaciju fotografije posle fotografije, koju je organizovao Fotomuseum Winterthur (Švajcarska) u saradnji s Galerijom fotografa, London i Fondacijom Julius Baer.
Sa umrežnim obrazovanjem eksperimentiše od 2007. godine, kada je vodio „ulične radionice koristeći hakovani wi-fi sa studentima sa UCA Maidstone, o čemu je objavljen rad 'Shifting Destinations', Australian Art Education, Vol 34, Posebno izdanje br. 1, 2011.
Na konferenciji o radikalnom obrazovanju 2020, govoriće o ekonomskoj i strukturnoj nejednakosti u obrazovanju.
Ilustracije:
Haslovna fotografija je fotografija sa radionice koju je Adam Braun Brown vodio sa Nikolasom Meleveom (Nicholas Maleve, Skandinavski institut za računarski vandalizam) u 2018. godini, pod nazivom „Obrazovanje radnika u doba inteligentnih mašina“, u Fotografskoj galeriji u Londonu. Nikolasn je pozvao studente da postanu "radnici po komadima“, pripremajući svoje vlastite fotografije (koje je Braun snimao) kao deo baze treninga za algoritam prepoznavanjalica.
