GLIB
Ponedeljak, 7. februar, 20.00, Velika sala
Glib je porodica iskusnih beogradskih muzičara (JU Grupa, Dža ili Bu, On Tur, Ventolin) okupljenih oko jednostavne ideje: stvaranja i snimanja muzike na najjednostavniji mogući način. Uživajući u zajedničkoj svirci, u jednoj prostoriji, okupljeni oko jednog mikrofona. Kao što se radilo na početku. Cilj je radost, neposrednost i osećaj zajedništva, a ne perfekcija, tako lako dostižna u vreme digitalnih dimnih zavesa. Ovo je pokušaj da se na trenutak podsetimo nevinosti i majstorstva rok muzike. Ova mala porodica, koju čine: Rooster Glib – gitara, C. Thornton Glib – bas, JB Glib – vokal i gitara, snimila je (2019) EP od četiri numere u Down there studiju, pod producentskim nadzorom Uroša „The Duke“ Milkića. Pesme su odsvirane na instrumentima i pojačalima uglavnom starim četrdesetak godina ili više, tako da nije zameriti na povremenim šuštanjima, krckanjima i šaputanjima starih duhova. Les polovi, telekasteri, presižni, deluksevi su se dobro pokazali. Žice su vibrirale, vazduh je treperio, riboni su pokrenuli trake u pravom smeru… rok se rolao polako. Posle dva EP-ja, Glib objavljuje svoje prvo dugosvirajuće ostvarenje – Blue Collar Elite Escort Motel. Na oko 73 minuta našlo se 17 numera. Dva instrumentala, jedna obrada i dosta novih pesama, koje se kreću od akustičnog ugođaja, kantri raspevanosti, distorzirane melanholije do sočnog rokenrola i dugih gitarskih pasaža. Blue Collar Elite Escort Motel je jedna ruina niz magistralu u kojoj, u svako doba, možete da nestanete, sklonite se od svakodnevnih gluposti. Uz dobro vino ili crno pivo i flašu burbona, kako vam drago, opustite se i ostvarite najskrivenije želje, porive i strasti. Bez suvišnih pitanja i osude dušebrižnika. Jer, ko naporno rmba svaki dan, može da radi štagod mu se prohte kad padne noć. Sloboda, čoveče. Rokenrol! Evo šta legendarni Žikica Simić kaže za živi nastup Gliba: „Glib u Elektropioniru, 4.10.2019. - Glib je nova grupa Vlade Marinovića. Ja sam oduševljen. Čini mi se da smo dobili prvi pravi Amerikana bend. Veliki Vlada i njegova ekipa su ovladali u poptunosti tim muzičkim žanrom. Mogu da se pojave na bilo kojem svetskom Amerikana festivalu. Muzika je tekla u finom, lenjom ritmu, koji je sa metronomskom tačnošću određivao vrlo kompetentni bubnjar. Basista je iscrtavao trasu imaginarnog puta kojim su, sa odvažnoću i samopuzdanjem, marširale dve električne gitare. Gitare imaju onaj „twang“ koji je zaštitni znak ovog žanra. Glib zvuče kao da Crazy Horse (ili Green On Red) sviraju pesme Vilija Vlotina. Glib su srpski Richmond Fontaine. Vlada peva na engleskom. Ne razumem sve, ali razumem dovoljno. Čujem da se u njegovim pesmam valja neka teška, karverovaska ili, bolje, vlotinovska priča o životu na margini, na putu, u graničnim egzistencijalnim situacijama. Dok sam slušao Glib stari filmovi su se ponovo odmotavali, pročitane knjige ponovo otvarale, omoti starih ploča se prikazivali, neka druga vremena iznenada su oživela.“
ULAZ DŽ