HIP HOP, Đ KULTURA I SMOOTH JAZZ

Utorak, 7. februar, 19.00, Mala sala

HIP HOP, DJ KULTURA I SMOOTH JAZZ

Želja da se pomire komercijalno i umetničko ponekad i upali

Krajem šezdesetih Ves Montgomeri je obradio nekoliko pesama Bitlsa. Komercijalni uspeh je producentu Kridu Tejloru omogućio da osnuje vlastitu diskografsku kuću, za koju je snimao i Džordž Benson, a na ovog su se nadovezali mnogi. Sredinom osamdesetih je stvoren podžanr, koji je obuhvatio sve koji su na drugačiji način nego u džez fuziji kombinovali pop, r’n’b, soul i fank sa džezom. Smut džez (smooth jazz) su snažno podržale velike radio-stanice i oblikovale ukus miliona, željnih (naglašene) melodije i uglađenog zvuka. Brojni ljubitelji Dejvida Senborna su svakako preslušali i par njegovih tvrđih albuma, a činjenica da je smut otvorio mnoge mlade ljude za pravi džez nije jedini argument u korist ovog pravca. Želja da se pomire komercijalno i umetničko ponekad i upali. Kritika da 90% tu može da se zanemari možda i stoji, ali zar nije tako i sa drugim žanrovima?

Gledaoci MTV-a bi lako mogli da zaključe da se hip hoperi dele na one koji promovišu brendove (odela, automobile, pića) i “sodomiste” kojima je svaka treća reč - kučka. Pogrešno! Recitovanje uz ritmičku pratnju su u Ameriku doneli crni robovi iz Afrike, među prethodnicima repa su Džon Li Huker, Oskar Braun Junior, Amiri Baraka, Muhamed Ali. Gil Skot Heron je govornu reč uz muziku uzdigao na novi nivo; on i prva rep grupa, The Last Poets, kovali su svest svoje rase. Društvenu kritiku i vezu sa muzičkim korenima, uz naglasak na džezu, krajem osamdesetih održali su Stetsasonic, Jungle Brothers, A Tribe Called Quest, Gang Starr. Maks Rouč i Lester Bouvi su podržali kulturu ulice, Brenford Marselis je snimao sa Guruom, Ron Karter sa De La Soul i francuskim reperom Em-Si Solarom (MC Solaar). Majlsu je producent Izi Mo Bi (Easy Mo Bee) pomogao da predstavi fuziju džeza i hip hopa na albumu Doo-Bop...