IDEOLOGIJA FILMSKOG PEJZAŽA

Sreda 20. oktobar

Mala sala u 19.00

Na međunarodni dan pejzaža, 20. oktobra, Vladimir Šojat, filmski montažer i video umetnik, održaće predavanje uz filmsku projekciju, pokazujući kako filmski pejzaž uvek komunicira dominantnu sliku društvenih odnosa.

Masao Adači, japanski filmski reditelj odlučio je 1969. da napravi portret serijskog ubice prikazujući samo pejzaže kojima se kretao i mesta na kojima je boravio: “Hteli smo da napravimo film o tome kako Japan i njegovi pejzaži ugnjetavaju ljude. Shvatili smo da pejzaž odražava sliku društvene moći. Pejzaži su bili dovoljni.“ Prema Adačijevoj teoriji pejzaža („fukeiron“), svako mesto predstavlja izraz dominantne političke sile i komodifikaciju svakodnevnog života. Filmovi Vernera Hercoga, Džejmsa Beninga, Kurta Krena, Leri Gothajma, Nikolausa Gerhaltera i mnogih drugih prikazuju pejzaž sa različitih ideoloških pozicija – od religijske, imperijalne, nacionalne, pa do anarhističke i post-humanističke. Kako izgleda komunistički pejzaž?