RADIONICE DKSG

IZLOŽBA RADOVA NAGRAĐENIH AUTORA SA XVIII BIJENALA STUDENTSKE GRAFIKE SRBIJE

U četvrtak 13. oktobra u 19 časova u Galeriji Doma kulture „Studentski grad“ na Novom Beogradu biće održana izložba radova nagrađenih autora sa XVIII Bijenala studentske grafike Srbije.

Izlažu:

Dejana Đurđević (FPU, Beograd), Ivan Perak (AU, Novi Sad), Luka Stoisavljević (FILUM, Kragujevac) i Beata Hehtova (Beata Hechtova, Univerzitet primenjenih umetnosti, Beč).

Na XVIII Bijenalu studentske grafike Srbije, održanom u DKSG u maju ove godine, javnost je imala prilike da se upozna sa radovima 117 studenata i postdiplomca sa umetničkih akademija iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Zvečana, Novog Pazara i Beča (ovogodišnji gosti Bijenala). Tom prilikom dodeljene su ravnopravne nagrade autorima najboljih radova po mišljenju žirija. Grupna izložba nagrađenih autora predstavlja najnovije radove četiri mlada autora i pruža uvid u njihovo različito stvaralaštvo.

Izložbu podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Austrijski Kulturni Forum.

Izložba traje do 31. oktobra. Radno vreme Galerije: svakog dana osim nedelje od 17.00 - 21.00.

Ulaz slobodan.

Pored društveno-političkih promena koje su uticale na njegov status, program i zvanični naziv, Bijenale studentskog crteža i studentske grafike Srbije već četvrtu deceniju svog postojanja predstavlja jednu od najznačajnijih platformi za afirmisanje mladih stvaralaca na lokalnoj likovnoj sceni i u regionu. Profesionalno utemeljena na visoko postavljenim standardima kritičke recepcije, ova manifestacija kontinuirano promoviše nove poetske izraze koji nose znak svežine i inventivnog estetskog promišljanja medija crteža i grafike, a kvalitet selekcije dokazale su uspešne umetničke karijere njenih laureata. U ovogodišnjem izboru nagrađenih autora su troje umetnika iz Srbije – Dejana Đurđević (FPU, Beograd),  Ivan Perak (AU, Novi Sad), Luka Stoisavljević (FILUM, Beograd)– i jedna umetnica poreklom iz Republike Češke – Beata Hehtova  (UPU, Beč). Radovi četvoro umetnika, iako pojedinačno poseduju izrazite vizuelne i tehničke osobenosti, ujedinjeni su u negovanju poetike prostora koja se kreće na liniji između intimnog/javnog, fizičkog/metafizičkog, konstrukcije/dekonstrukcije.

Ivan Perak analitički ispituje socijalni kontekst prostora, smeštajući narativ svojih grafika u ambijent radničke klase XIX/početka XX veka i današnjice. Njegovi radovi protkani su iskustvom dekirikovske praznine, Zolinog naturalizma i Kafkine egzistencijalne teskobe. Aksonometrijski i fragmentisani prikazi fabrika i zgrada, kao i vrtlog kućnog mobilijara i drugih objekata, čine da se materijalni svet relativizuje, dovodi se u pitanje postojanost sistema vrednosti čiji je on nosilac, te iščezava u apstraktnom ritmu linearnih formi. Taj efekat nestajanja naglašen je kontrastom beline koja sugeriše ništavilo i pažljive tonske modelacije predmeta. U nadrealno koncipiranom prostoru, nalik snoviđenju, predmeti se pojavljuju nasumično kao tragovi sećanja na kolektivno iskustvo postojanja.

Grafike Dejane Đurđević predstavljaju vizuelni dnevnik posvećen segmentima intimnog prostora. Kroz motiv rasparenih čarapa, izdvojenih iz svog svakodnevnog konteksta i predstavljenih u estetizovanoj formi, umetnica sugeriše ljubavnu priču koja, iako ovlaš naznačena, intrigira i poziva da bude izmaštana. Lucidnim jezikom simbola, Dejana govori o traganju za ravnotežom i želji o skladu suprotnosti praćenoj pozdravom "Srećno". Ženski senzibilitet otkriva se u nežnom i lirskom promišljanju grafičke forme. Dve sokne kao dva tela preklapaju se naglašavajući različita taktilna svojstva površine - plošna i dekorativna/slojevita i prozirna. Dejana potvrđuje Bašlarovu tezu da sećanja na spoljašnji svet nikada ne mogu imati isti prizvuk kao uspomene na dom i da kada ih prizivamo mi dopunjavamo našu bazu snova.

Odnos tela i prostora u radu Beate Hehtove, koji je u nagrađenoj grafici predstavljen u skoro apstraktnom prepletu formi, u slikarskom mediju postaje tematski jasnije definisan. Puristički pročišćeni i jasni kadrovi enterijera, naizgled toposi laganog ritma svakodnevice, zapravo su kulisa neprimetne ljudske drame. Naime, umetnica personifikuje motiv ukrasnih kućnih biljaka i kreira kompleksne oblike satkane od anonimnih ljudskih lica i tela, nalik strukturalnoj invenciji norveškog vajara Gustava Vigelanda. U vidu bošovske fantazmagorije, autorka se kreće od tek naznačenog erotskog momenta u grafici, preko osećaja teskobe i napetosti, do skoro apokaliptičnog straha i beznađa, izraženog u telesnom grču i nemom kriku koji srećemo u njenim slikama. Biljka kao oblik života čija vitalnost nije na prvi pogled uočljiva, za Beatu postaje metafora ignorisanja, objekta ljudskog nehaja i nedostatka empatije, duhovne ograničenosti u prozaičnom svetu dovedenom do besmisla i apsurda.

Prošireno polje grafičkog izraza predstavljaju fotografije i video rad Luke Stoisavljevića. Lentikular grafike/fotografije zasnovane su na kolažnom postupku preklapanja vremenski udaljenih prikaza istog prostora. Sličan nivo dosetke i visprenosti uočavamo i u seriji fotografija koje gotovo u formi foto-stripa grade narativ čiji je protagonista jedna papirna figurina. U mimikriji malog superheroja, autor učitava stvaralački alter-ego, skriveno JA koje ne dozvoljava da bude viđeno, ali sve vidi, on je urbani hroničar, (p)osmatra grad, bdi nad njim, poznaje njegove mane i spreman je da u slučaju opasnosti razbije sistem. Autor otkriva neuobičajene vizure grada čije priče sugerišu i isečci iz novina kojima je figurina obložena. Motiv lutalaštva spoljašnjim prostorom jeste projekcija potrage za sobom, a doza ironije ukazuje na angažovan i jasan stav autora o društveno-političkom kontekstu umetničkog delovanja.

Marija Backić