Mićunov ćošak - JUGOSLOVENSKI FOLK-ROK OSAMDESETIH I DEVEDESETIH

Posle prvog dolaska Azre u Beograd  B. Vukojević, sada pokojni, primetio je da su na njihov nastup došli mnogi koji inače ne idu na rok koncerte. Protumačio je da bradati studenti i uredni službenici, uz ovu grupu, na kratko uranjaju u balkansku verziju boemije, život na rubu društva, prepuštanje osećanjima i dert. U tekstovima, načinu pevanja i pojedinim pesmama Džonija Štulića sreli su se urbana paranoja, novotalasna žestina, sevdah i „srce za sve“, pa i za polusvet i bezbrojne usamljene marginalce kojima se obratio kao jedan od njih. Džoni je sve do povlačenja ostao jedan od ključnih protagonista domaćeg folk-roka, što zbog vlastitih pesama, što zbog obrada narodnih ali i pesama iz repertoara Dilana i Koena („Usne vrele višnje“ i „Partizan“). Od početka je bio svestan vlastite izdvojene pozicije, odbio je da Azra nastupi u paketu sa još tri nove zagrebačke grupe. Ni Haustor, član te velike četvorke, nije pratio trendove već je pravio osobeni amalgam u kom su domaći (zagorski, međimurski) i strani folklor imali važnu ulogu. U Beogradu je Bebi Dol 1981. debitovala singlom „Mustafa“, šarmantnim poigravanjem sa stereotipom o Orijentu u kom zapadnjaci uz poludivljaštvo njuše i miris animalnog seksa. Rambo Amadeus nije izmislio turbo-folk, on mu je samo dao ime; iz njegovog farsičnog spoja narodnjačkog zaurlavanja i rok rifova, fanka i hip hopa ispililo se i nekoliko dobrih pesama. Uz postojano moćne Leb i sol, Mizar, Lola V Stain i Anastasia su doživljaj tradicije povukli u ezoteričnije vode. Doprinos Milana Mladenovića (tj. Angel Breath) je drugačija i posebna priča.

Govori: Mićun Ristić