POSTNINOVSKE ČAROLIJE 4. dan

Književni festival 
POSTNINOVSKE ČAROLIJE

Četvrtak 19. januar

19.00, Magistrala „Dragan Ve Ignjatović“ 
MIRJANA NOVAKOVIĆ i Ljiljana Pešikan Ljuštanovć
„MIR I MIR“, Laguna

Mirjana Novaković (1966, Beograd) piše priče i romane. Njen prvi roman Strah i njegov sluga dobio je nagradu Isidora Sekulić, ušao u najuži izbor za Ninovu nagradu 2000,  po njemu je igrana predstava na Belefu. Drugi roman Johan’s 501 dobio je nagradu Lazar Komarčić. Bila je koscenaristkinja TV serije Grupa. Priče i romani objavljeni su joj na francuskom, engleskom, ruskom, grčkom, bugarskom, makedonskom, kineskom i nemačkom jeziku. 

 „U besprekorno izvedenoj kompoziciji ovoga romana ukrštaju se dve uzbudljive krimi storije. (...) u potki svog dela autorka razmatra prirodu umetnosti, načine na koje ona ostvaruje svoju referencijalnost, ali i potencijalnu svevremenost. Sve pripovedne niti ovog romana maestralno se zapliću i, što je mnogo teže, raspliću efektno i ubedljivo, gradeći slojevito, značenjima bogato, istovremeno duhovito i istinski potresno delo, u kojem se zrcali tragikomični koloplet naše tranzicijske stvarnosti.“
                                                                                                                                                                                                                                                                Ljiljana Pešikan Ljuštanović

19.30, Magistrala „Dragan Ve Ignjatović“ 
VLADIMIR MIRKOV ŽIVANOVIĆ i Žarka Svirčev
„SLEPI PUTNIK“, Partizanska knjiga 

Vladimir Mirkov Živanović se rodio u gradu rudniku na istoku Srbije 1979. Studirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Master studije na Instituto Europeo di Design je završio u Barseloni, gde živi od 2005. Radi kao umetnički direktor. Slepi putnik je njegova prva knjiga. 

Jedna od mogućnosti za borbu protiv ljudske gluposti i kapitalističke pošasti je umetnost. Slaveći čin kreacije, umetničke i neumetničke jednako, roman postaje apoteoza nove, nadajmo se bolje, stvarnosti, nečega što bi u zvučnoj analogiji s Rastafarijancima, mogla da bude nova religija zasnovana na ljubavi prema planeti i životu.
                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Iz pogovora

20.00, Magistrala „Dragan Ve Ignjatović“ 
MILOŠ K. ILIĆ i Vule Žurić 
„DECA NEDOĐINA“, Plato

Miloš K. Ilić (1987, Pančevo) studirao je dramaturgiju na FDU. Dobitnik je nagrade Edo Budiša (2018) za zbirku priča Umorni kao psi. Radio je kao dramatrug na predstavama Mizeri (Atelje 212) i Tačka ključanja (SKC), čiji je i autor. Napisao je brojne radio drame. Objavljivao je priče u časopisima: Polja, Koraci, Rukopisi, Kvartal, BUNKER, NIN, Trag, SENT, Dometi, Zlatna greda, Prosvjeta, strane.ba, eckermann.org.rs; kao i u antologijama Gavrilov princip i Pre vremena čuda.

„Deca Nedođina putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u Deci Nedođina nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći. Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz.“
                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Vule Žurić