KO TO TAMO PEVA

Dotrajalim autobusom firme Krstić i sin, za Beograd kreće grupa ljudi. Proleće je 1941. Dan uoči nem

1-3. 4. Mala sala

OMAŽ DRAGANU NIKOLIĆU, VELIKANU JUGOSLOVENSKE I SRPSKE KINEMATOGRAFIJE

Govoreći o tome šta ga je vodilo kroz život, karijeru, u šta je verovao, Dragan Nikolić, veliki glumac, personifikacija beogradskog urbanog duha, rekao je:

Verovao sam u sebe, u želju da pobedim, ali i da pobedim sebe. Biti mangup, podrazumeva pre svega čast... Ovo što nas okružuje nije mangupstvo, nije ni hrabrost...Važno je da pokušaš da prođeš kroz život elegantno, da probaš da se ne isprljaš, a i ako se isprljaš, da pokušaš da se ne obrukaš...Dostojanstvo je mera stvari, norma koju čovek, ako nema, može i mora da nauči...Greške koje sam pravio u životu nisu bile sudbonosne...U svoje uspehe ubrajam i kritične situacije koje sam uspeo da prevaziđem. Ne mora da znači da sam izašao kao pobednik, ali i iskustvo je vrsta pobede. I život i gluma su pobeđivanje bez pobede... A i to može da bude opasno - ako ti se ispune svi snovi, postane dosadno.Meni još nije dosadno. Ja sam kroz čitavu karijeru nastojao da, na neki način, u sebe utkam ono što je pisalo na špici prvog filma u kome sam igrao. A pisalo je: “I kad budem mrtav i beo, ja bih ipak hteo da kakva-takva svetiljka budem”

Subota 2.4. Mala sala u 17.00

KO TO TAMO PEVA

r: Slobodan Šijan

ul: Pavle Vuisić, Aleksandar Berček,

Danilo Bata Stojković, Boro Stjepanović, Dragan Nikolić, Neda Arnerić, Mića Tomić, Mija Aleksić

SFRJ, 1980, 86’

Dotrajalim autobusom firme Krstić i sin, za Beograd kreće grupa ljudi. Proleće je 1941. Dan uoči nemačkog napada na Jugoslaviju. Stari “rastureni” autobus sa svojim neobičnim “zavrnutim” putnicima komična je slika jedne epohe u raspadanju, kraja jednog sveta koji će nestati u plamenu i eksploziji. Od početka prisutna netrpeljivost prema dvojici Cigana pretvara se na kraju u otvoreno nasilje. Nije slučajno da upravo tada počinju da padaju bombe ...