KOMUNISTIČKI POSTSKRIPTUM

Utorak, 30. maj

19.00, Magistrala „Dragan Ve Ignjatović“

Predstavljanje knjige KOMUNISTIČKI POSTSKRIPTUM, Borisa Grojsa (Akademska knjiga, Novi Sad, 2023)

Učestvuju: Ivan Milenković, filozof, glavni urednik Trećeg programa Radio Beograda i prof. dr Dragan Prole, filozof (Filozofski fakultet u Novom Sadu)

Kako ćemo govoriti o komunizmu zavisi od toga šta razumemo pod komunizmom. U onome što sledi pod komunizmom razumemo projekat koji ekonomiju podvrgava politici da bi se omogućilo da politika deluje slobodno i suvereno. Ekonomija funkcioniše u mediju novca. Ona operiše brojevima.

Politika funkcioniše u mediju jezika. Ona operiše rečima, argumentima, programima i rezolucijama, ali takođe i naredbama, zabranama, odlukama i regulativama. Komunistička revolucija je prenošenje društva iz medija novca u medij jezika.

Ona je "linguistic turn" u ravni društvene prakse. Naime, nije dovoljno da definišemo čoveka kao govornika, kao što po pravilu čini novija filozofija, bez obzira na sve finese i razlike po kojima se pojedinačne filozofske pozicije razlikuju jedne od druge. Dokle god čovek živi pod uslovima kapitalističke ekonomije, on ostaje načelno nem, jer mu se njegova sudbina ne obraća.

Budući da je politički um sovjetskog vođstva bio dijalektički um, ono je bilo dovedeno dotle da ukine komunizam svojom slobodnom odlukom. Ta odluka nije ništa promenila, komunizam u Sovjetskom Savezu mora biti mišljen kao ostvaren. Štaviše, u onome što sledi biće pokazano da tek ta odluka upotpunjuje ostvarivanje, otelovljenje, inkarnaciju komunizma…

Pitanje o mogućnosti komunizma najdublje je povezano sa pitanjem o mogućnosti vladanja, uobličavanja, političkog upravljanja u jeziku i posredstvom jezika. Središnje pitanje moglo bi se formulisati na sledeći način: može li uopšte – i ako može, pod kojim uslovima, jezik kao takav dovoljno prisiljavati, odnosno vladati društvom posredstvom jezika. Često je ta mogućnost prosto odbacivana: naročito je u naše vreme široko rasprostranjeno shvatanje da je jezik kao takav potpuno nemoćan, sasvim slabašan.

Boris Grojs (Berlin, 1947), filozof, umetnički kritičar, teoretičar medija, esejist i međunarodno priznati ekspert za umetnost i književnost sovjetske ere, naročito za rusku avangardu. Grojs je jedan od najistaknutijih planetarnih profesora ruskih studija i slavistike na Univerzitetu Njujork, profesor filozofije na European Graduate School i profesor estetike, istorije umetnosti i teorije medija na Univerzitetu za umetnost i dizajn Karlsrue.