LJEPOTA LAPOTA

Četvrtak 9. decembar u 19.00, Magistrala „Dragan Ve Ignjatović“
Promocija nove knjige u izdanju Doma kulture Studentski grad
Knjiga priča koja je pobedila na konkursu DKSG za mlade do 28 godina Miloš Petrović – LJEPOTA LAPOTA
Učestvuju: Ana Stišović Milovanović, urednica knjige Tamara Mitrović i autor

„Robotizovana horda nije utišavala topot ni kada bi se intenzitet sunca smanjio, naprotiv, kao višestruko klonirani zauzimali bi svaki dio pločnika. Grad kakav pamtim prije svog odlaska, izgleda da je takođe otišao i da se neće vratiti. Gutam knedlu, poput trena koji je progutao mene kada sam odlučio da odem, jer putnici se vrate negđe, a ljudi koji dođu na deponiju nisu ništa drugo no pacovi. „

Iz priče „Tifusno stado“
„Na prvo čitanje, priče Miloša Petrovića su uzbudljive i zabavne, najčešće vas voze svojim, često suludim obrtima, a proveje kroz njih i mudra misao, pa većinu njegovih priča završavate sa smeškom na usnama – ukoliko nije u pitanju ona druga grupa priča posle koje vam osmeh ostaje zamrznut. (...) Neka posle prvog, neka posle trećeg čitanja, priče bi se otvarale preda mnom na najneočekivanijim mestima, kao da je sve bilo jasno od početka, a ključ je bio skriven velom čitaočevog očekivanja.
Najednom bi postajale vidljive skrivene veze unutar jedne priče, ali i niti koje međusobno povezuju različite priče. (...) Naravno, njemu nije bilo jasno šta meni nije jasno, imao je uvek spremna objašnjenja za čudne metafore, za zaumne slike, za neverovatnu atmosferu ili meni nepoznata imena. Autor priča pred vama je slobodan, hrabar, maštovit, uspeva da prenese emociju preciznim i sažetim opisom, zna da pogodi temu koja nas tišti, ume da pokaže gde boli a gde je radost. Zna i da iz, svakako, tuđih priča – premlad je za ratno iskustvo – izvuče srž koju će nam preneti kao da je doživeo.

Miloš Petrović (1996, Loznica) diplomirao je na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je odbranio master rad „Tematizacija istorije u romanima Mamac, Pijavice i Svetski putnik Davida Albaharija“. Objavljivao je prozne tekstove u Letopisu Matice srpske, Koracima, onlajn časopisu Kult i drugim književnim časopisima.