LOVAC U PEJZAŽU: POSTANAK UMETNOSTI
Utorak 25. 3. u 19:00, Klub Magistrala
CIKLUS PREDAVANjA ISTORIJA PRIMENjENE UMETNOSTI – ARHEOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA
Istraživanje primenjene, poput istorije umetnosti, pruža uvid u ključne civilizacijske tokove razvoja, načina na koji je čovek prilagođavao svet oko sebe i njegovog smisla za lepo. Razvoj istorijskih nauka poslednjih decenija omogućio je da se materijalna kultura čita na nove načine, od arheološkog konteksta do savremenog teksta i značenja.
Ciklus će se baviti istorijom primenjene umetnosti kroz različite epohe, od praistorije i ranih ljudskih zajednica, preko antičkih kultura do srednjeg veka. Osvetliće se izvorna značenja predmeta i fenomena materijalne kulture koji nas okružuju, a koja su često drugačija od onoga što se podrazumeva. Pored važnosti za pojedinca i njegovo razumevanje sveta, ova značenja predstavljaju i osnovno sredstvo kojim umetnik ostvaruje komunikaciju i šalje svoju autorsku poruku. Cilj je da se osvetli istorija primenjene umetnosti, ali i da se dekonstruišu pojmovi iz naše stvarnosti. Bavićemo se i nekim od ključnih fenomena kao što su istorija popularne kulture, uloga umetnosti u društvima, arheološki kontekst predmeta, odnos tehnologije i kulture i mnogim drugim.
Cilj ciklusa je da omogući polaznicima da razumeju istorijski razvoj primenjene umetnosti različitih ljudskih zajednica i kultura, kao i da kod njih motiviše razvoj sopstvene kreativnosti. Pored kritičkog znanja o istoriji primenjene umetnosti, polaznici će steći i punu predstavu o predmetima, objektima, predelima i drugim motivima iz različitih istorijskih epoha koje će moći da koriste u izgrađivanju ličnih umetničkih afiniteta i stvaranju sopstvenih likovnih radova.
Ono što načešće nazivamo narodnom umetnošću ili starim zanatima kao dela primenjenih umetnosti, samo je najmlađi, površinski sloj vekovnog razvoja materijalne kulture. Savremena popularna kultura široko eksploatiše pojmove iz daleke prošlosti, a iz prostora masmedija njihova značenja prodiru u svakodnevni život i postaju deo savremene komunikacije. Ukoliko želi da se njegova poruka razume i da proizvede bilo kakvu autentičnu intelektualnu stimulaciju, umetnik mora da bude svestan tih značenja i koristi ih u svom delu.
Od najranijih epoha ljudske prošlosti, umetnost se odigravala u odnosu između čovekove potrebe da menja svet oko sebe i njegovog osećaja za lepo. Vizuelne umetnosti, pre svega primenjena umetnost, učestvuju u definisanju onoga što se u istoriji i praistoriji krije iza pojma kulture. Pored ispitivanja glavnih etapa nastanka predmeta (ljudska potreba, dizajn, sirovina, proizvodnja, artefakt, upotreba i konzumacija) ciklus će pružiti i znanja o metodama istraživanja ostataka materijalne kulture iz prošlosti. To istraživanje je multidisciplinarno, na granici teorije umetnosti i metoda istorijskih nauka. Na predavanjima će biti korišćeni slajdovi, video i audio materijal, kao i autentični arheološki nalazi, artefakti i istorijske replike materijala i predmeta.
Prvo predavanje: LOVAC U PEJZAŽU: POSTANAK UMETNOSTI
Nova naučna otkrića poslednjih godina omogućila su konačnu rekonstrukciju nastanka kulturne svesti kod čoveka. Mapiranje kolonizacije homo sapijensa, otkrića najstarije umetnosti modernog čoveka, kao i rekonstrukcija gena Neandertalca koja su prošla gotovo nezapaženo u domaćoj javnosti, objašnjavaju kako je čovek počeo da menja svoju okolinu i svoju stvarnost. Ona pružaju odgovore na ključna pitanja: kako funkcionišu mehanizmi kojima umetnost utiče na pojedinca, kojim sredstvima se to ostvaruje i koja je izvorna uloga kulture u društvu? Na predavanju će biti demonstrirane vizuelne i zvučne rekonstrikcije najstarije umetnosti, pećinsko slikarstvo koje je 15.000 godina starije od Laska i Altamire, kao i druge rekonstrukcije najstarije umetnosti.
Predavač: Marko Aleksić, magistar arheologije i magistar studija kulture. Autor je članaka iz istorijskih nauka i kulturologije u domaćim i stranim naučnim časopisima, kao i stručne monografije iz oblasti arheologije. Držao je predavanja i cikluse predavanja na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu i Filozofskom fakultetu u Kosovoskoj Mitrovici o temama iz kulturne baštine i arheologije, a od 2009. je redovni predavač u istraživačkoj stanici Petnica (programi Petnica Interrnational i Arheologija). U Narodnom muzeju u Beogradu je stekao stručno zvanje kustosa, a zvanje istraživač saradnik na Arheološkom institutu SANU.