Mićunov ćošak - MORRISON i THEM

Utorak, 11. februar, 19.00, Mala sala

Van Morison je rođen 1945. u Belfastu. Kada je imao pet godina, otac ga je poveo na ulicu da čuje džez bend koji svira na kamionu. Na škrtom suncu, iznad tmurnog grada bljesnule su trube i saksofoni, dan se zavrteo u ritmu muzike. Dečaku se mnogo svidelo što muzičari uživaju u onome što rade i, ne znajući, postao je kandidat. U jedanaestoj je svirao gitaru, usnu harmoniku i saksofon. U petnaestoj je pročitao „ON THE ROAD“, napustio je školu, počeo da luta po okolini i uskače u klupske bluz i džez bendove. Bio je još maloletan kada je osnovao Them, ugovor je potpisao njegov otac. Them je diskografski debitovao 1964. i odmah su se izdvojili od ostalih bendova: prvi singl je otvorila Morisonova pesma. Bolje je prošla obrada sa b. strane, delom i zato što se od R’N’B grupa u to vreme nisu očekivale autorske stvari. Čak ni Gloria nije postala hit, slavnom su je učinili kasnije obrade, tj. oni koji su u spoju bluza i garažnog roka našli vlastitu polaznu tačku. I Vanov glas bejaše (i ostade) jedinstven: imao je energiju i prodornu snagu ranih kantri bluzera a nije „skidao“ njihov način pevanja. Za Morisona su Them živeli na sceni, u petnaestominutnim verzijama svojih pesama uz burno učešće publike. Počeli su da umiru kad je diskografska kuća „lažirala“ zvuk (namećući im studijske muzičare) i njih same, predstavljajući ih kao prgave irske delikvente. Džon Densmor opisuje Vana na zabavi posle nastupa u L.A. kao strano telo u slava – novac – droga – seks ekipi. Ćutao je, mrk i odsutan, a onda presekao isprazno ćaskanje otpevavši pesmu od koje su se prisutni „zaledili“. Našla se na njegovom prvom pravom solo albumu, Astral Weeks, o kome će i biti najviše reči.