OMLADINA BEZ BOGA Edena fon Horvata i LEDENI Roberta Šindela

Četvrtak 3.11.2016. /Dom kulture Studentski grad/

Otvaranje izložbe u 19, Galerija DKSG (pored Magistrale)

Promocija knjiga u 20, Magistrala

Izdavačka radionica Nojzac predstavlja romane

OMLADINA BEZ BOGA Edena fon Horvata i LEDENI Roberta Šindela (u prevodu Relje Dražića) i svoju dizajnerku Tanju Dukić Počuč na izložbi u Galeriji DKSG

(3 – 16.10)

Učestvuju: Marjan Čakarević i Relja Dražić

Radnja romana Omladina bez Boga odvija se 1936. u nacističkoj Nemačkoj. Gimnazijalce uče fanatizmu, poslušnosti i rasnoj mržnji. Sledeći nove ideale, koje oglašava radio, učenici postaju privrženici fašističke države. Profesor to primećuje, ali iz oportunizma sledi naredbe vlasti. Tek kada je jedan učenik ubijen on nalazi put do istine.

“Evo ih gde sada sede preda mnom. Mrze me. Želeli bi da me unište, moju egzistenciju i sve, samo zato što ne mogu da podnesu da je i crnac čovek. Vi niste ljudi, ne, niste! Ali čekajte samo, prijatelji! Ja sebi zbog vas neću natovariti navrat disciplinsku kaznu, a kamoli da ću izgubiti svoj hleb – ja treba da nemam šta da jedem, šta li? Da nemam odela, da nemam cipela? Da nemam krova nad glavom? To bi vam pasovalo. E pa, odsad ću vam, majci, pričati da osim vas nema ljudi, sve dok vas crnci ne izroštiljaju. Sami to niste hteli drugačije!”

Omladina bez boga

Edmund Jozef fon Horvat ( 9. 12.1901, Rijeka – 1.6. 1938, Pariz), austrijski pisac drama, romana i priovedaka, s godinu dana seli se u Beograd, pa u Budimpeštu, gde pohađa nadbiskupski Internat. Zatim Kraljevsku gimnaziju u Minhenu, a Višu realnu školu u Bratislavi. Maturira u Beču. U Minhenu upisuje istoriju umetnosti, teatrologiju i germanistiku. Živi u porodičnoj seoskoj kući u Murnau, koju napušta posle svađe s nacionalsocijalistima. Komadi su mu zabranjeni. Seli se u Berlin i priključuje filmskoj industriji. Pošto mu je zabranjen boravak u Nemačkoj, živi u Beču i Hendorfu kod Salcburga. Roman Omladina bez Boga, koji izlazi u Amsterdamu 1937, u Nemačkoj je zabranjen. Dan posle anšlusa Austrije nemačkom Rajhu beži u Mađarsku. Putuje u Pariz, gde gine u nevremenu.  

“Roman Roberta Šindela bavi se krivicom, sećanjem, odgovornošću i zaboravom; knjiga Edena fon Horvata podsetnik je na to kako je sve počelo.”

Teofil Pančić, Vreme

Robert Šindel (1944, Bad Hal) je dete jevrejskih komunista koji su u Lincu organizovali pokret otpora. Posle njihovog hapšenja bio je smešten u jevrejskoj dečjoj bolnici, gde su medicinske sestre sprečile njegovu deportaciju u koncentracioni logor. Otac mu je ubijen u Dahau, a majka je preživela Aušvic i Ravensbrik i po povratku u Beč ga pronašla. Isključen je iz gimnazije 1959. Napustio je Beč i preživljavao u Švedskoj i u Parizu. Vanredno je maturirao. potom studirao filozofiju i pravo. Angažuje se u maoističkim krugovima. Saosnivač je studentskog pokreta Kommune Wien i književnog časopisa Hundsblume. Proslavio se romanom Gebirtig (1992). Dobitnik je niza književnih nagrada, poslednja je nagrada Hajnrih Man (2014).

U romanu Ledeni (Der Kalte) susreću se deca ratnih zločinaca i deca žrtava. Da li je moguć razgovor između njih i da li su oni odgovorni za ono što se dešavalo njihovim precima.