POPULARNA MUZIKA 1968. GODINE: AMERIKA

Utorak, 22. maj, 19.00, Mala sala

POPULARNA MUZIKA 1968. GODINE: AMERIKA

Predavanje Mićuna Ristića

U svojim Hronikama Bob Dilan opisuje Ameriku u plamenu 1968. godine: depresiju i gnev zbog rata u Vijetnamu, radnike koji bejzbol palicama tuku levo orijentisane klince, potrebu za novom svešću. Kaže da su „stvari koje su do tada bile tradicionalno crno-bele odjednom eksplodirale u jarkim, radosnim bojama“. Iz današnje perspektive pitanje je da li je radosti bilo više nego žalosti ali je promena nesumnjiva. U muzici je duh pobune rezultirao prodorima u nove emotivne & idejne predele, širenjem žanrovskih okvira, pa i stvaranjem novih žanrova. Od heroja kontrakulture iz San Franciska ka kruni kreacije zaputili su se Jefferson Airplanei Big Brother and the Holding Company(sa Dženis Džoplin). Drugima je omot uradio Robert Kramb, prvak andergraund stripa. Džek Keruak se odavno povukao, ali je njegov san (roman Na putu) postao san generacije. Beli hipiji iz Los Anđelesa, Canned Heat, otprašili su svoj esid bluz i pozvali – On the Road Again. Moćni psihodelični bluz snimio je Madi Voters. Album Electric Mud, prezren u ono vreme, postao je zakon za Čaka Dija (iz Public Enemy) i njegovu generaciju. Majls Dejvis je zaključio da su električni instrumenti primereniji dobu od akustičnih i krenuo u džez rok. Džejms Braun je dao slogan novoj samosvesti Afroamerikanaca: Say It Loud – I’m Black and I’m Proud. Nina Simon nije želela da unovči naklonost bele publike (njena Got Lifenosila je mjuzikl Kosa); okrenula se borbi za građanska prava. Posle ubistva Martina Lutera Kinga muzika crnih se promenila. Grupa Slaja Stona, u kojoj su crni, beli, muškarci, žene nadahnuto kombinovali žanrove, pozivali na ples i proslavu života – nije mogla da ostane ista.