Predstava „ČEKAJUĆI GODOA"

Ponedeljak, 7. jun
20.00, Velika sala

FDU, Tri groša i Atelje 212
ČEKAJUĆI GODOA

Tekst: Semjuel Beket
Režija: Marija Lipkovski-Barna, Ana Popović
Scenografija: Tamara Joksimović, Nevena Prodanović
Kostim: Milica Požar, Nevenka Šmitran
Fotograf: Veljko Živković

Igraju:
Vladimir - IVAN MIHAILOVIĆ
Estragon - UROŠ JAKOVLJEVIĆ
Poco - DEJAN DEDIĆ
Laki - VLADIMIR TEŠOVIĆ

O predstavi:
„Iako se Beket uglavnom doživljava kao ozbiljan mislilac, naša predstava se bazira na humoru i životnosti njegovog teksta. Beketov apsurd nije samo metafizički, to je apsurd naše svakodnevnice. Ovo je predstava o prijateljstvu i usamljenosti, o dominaciji i potčinjenosti, o narcizmu i ranjivosti ega, o dosadi i zabavi. Nadrealna, smela i uzvišeno smešna. Dok se pozorište i život poigravaju, samo jedna stvar je izvesna: mi čekamo Godoa da dođe.“
Autorski tim predstave

Predstava „Čekajući Godoa“ prema tekstu Samjuela Beketa nastala je za potrebe i u produkciji Festivala internacionalnog studentskog teatra (FIST) pod okriljem Fakulteta dramskih umetnosti krajem 2011. godine. Već na samoj premijeri predstava je izazvala ogromno interesovanje. Gotovo jednak broj publike prisustvovao je premijeri kao i onaj koji je ostao van gledališta scene „Mata Milošević“ na FDU, jer sala nije mogla fizički da primi toliko gledalaca. Premijera je prošla u kolektivnom transu i frenetičnom pozdravu onih koji su prisustvovali izvođenju. Neočekivani uspeh postavke jednog nadasve zagonetnog dramskog dela, koje se, prema mišljenju autorskog tima, netačno interpretira kroz dosadu i nedelovanje, povukao je nekoliko posledica. Predstava je momentalno selektovana za sledeće izdanje čuvenog internacionalnog festivala studentskog teatra u Amsterdamu, uprkos tome što je selekcija već bila zatvorena, zahvaljujući gostima iz Holandije koji nisu mogli da odole oduševljenju domaće i strane publike. Na gostovanju na amsterdamskom ITs Festival 2012. godine, predstava je, uprkos sklonosti holandske kritike i publike prema plesnim formama koje su preovladavale programom, bila nominavana za Guest Award, i to od strane prestižnog žirija (koji je prethodne 2011. godine imao čast da predsedava žirijem Bitefa u Beogradu). Tom prilikom, žiri se izjasnio:

„…Petlja da se Čekajući Godoa interpretira na ovaj način duboko je dirnula žiri. Uprkos jezičkoj barijeri, bili smo poneti i uvučeni zahvaljujući ludilu likova, ali i njihovom beznađu…“
Arthur Sonnen, Andrea Leine, Jorgen Tjon A Fong

Iako je predstava ostala bez nagrade, autori su dobili dodatnu motivaciju i utvrdili se u svojoj želji da predstavu sačuvaju u životu, po svaku cenu. Naši napori, od studentskih dana, preko prvih profesionalnih iskušenja, urodili su plodom krajem 2015. godine kada je pozorište Atelje 212 ugostilo predstavu na svom repertoaru. Veliku podršku pružio je i Fakultet dramskih umetnosti, odrekavši se autorskih prava u korist svojih bivših studenata i od tad predstava nastupa pod brendom „Tri groša“, sa regulisanim autorskim pravima prema Beketovim naslednicima, u čemu je Atelje 212 odigrao presudnu ulogu. Sala je konstantno rasprodata. Na našu predstavu dolaze i deca starijeg osnovnoškolskog uzrasta, mlada publika preovlađuje, ali je u korak prati i zrela publika, kao i penzioneri. Drugim rečima, predstava se izražava scenskim jezikom koji razumeju sve generacije, a pruža savremenu interpretaciju klasika iz 20. veka, nastalog u prelomnom istorijskom trenutku kada se svet suočavao sa teškim posledicama Drugog svetskog rata, koji će zanavek skrenuti tok istorijskog progresa.

Ono što ovu predstavu razlikuje od dominantnih postavki jeste veoma mlada podela, koja tumači likove i radnje energično, koristeći elemente fizičkog teatra i univerzalne komičke  mehanizme kao odbranu od tragične situacije u kojoj se likovi nalaze. Ovoj mizanscenskoj postavci mnogo pomaže konstruktivistička scenografija, sastavljena od praktikabala, čije mogućnosti glumci iscrpljuju do kraja – oni se penju, provlače, sakrivaju, iskaču iz drvenih sanduka i asocijativno nas vode kroz razne životne situacije, zadržavajući jedinstvo radnje. Identifikacija publike sa likovima postiže se na gotovo intuitivnom nivou, a koliko ovaj vid transfera između izvođača i gledaoca znači svedoči već formirana baza publike, koja se predstavi vraća i po nekoliko puta. U centru zanimanja autora jeste prijateljstvo, koje je blagoslov koliko i teret. Nepretencioznost rediteljske ideje snažno korespondira sa spontanošću glumačke igre, a sve to zajedno sjajno funkcioniše sa „poštovanjem“ piščevog teksta. Drugim rečima, autorski tim izbegao je hermenautičku zamku u kojoj se većina zaglavi, pokušavajući da odgonetne identitet Godoa. Umesto toga, komad se sastoji iz postavke niza dramskih situacija koje likovi-glumci („charactors“) sami stvaraju ne bi li „ubili“ vreme dok čekaju. Zabavljajući sebe, oni zabavljaju i publiku, gradirajući svest o njenom prisustvu, neprimetno ih uvlačeći u radnju, dok sama publika ne osvesti da i ona, kao i junaci, za koje se u međuvremenu vezala, čeka tog Godoa.

Trajanje: 75 minuta

Cena ulaznice: 700 din. (50% popust za studente i penzionere)