Predstava „PU, SPAS ZA SVE NAS"

Četvrtak 25. novembar
20.00, Velika scena (kamerno)

Koprodukcija UK „Vuk Stefanović Karadžić” i ISPAD - Centra za interaktivnu umetnost
PU, SPAS ZA SVE NAS*
Po motivima dnevnika Diane Budisavljević

Ideja, režija i vizuelni identitet: Jelena Puzić
Tekst: Nina Džuver
Igra: Jelena Puzić
Klavir: Sonja Lukić / Ana Vasić

Muzika: Matija Anđelković
Stručni saradnici: Đorđe Mamula, Ana Samardžić
Maska: Katarina Milošević
Dizajn: Aleksandar Andrić
Izvršna produkcija: Nataša Novaković, Stefan Uroš Tešić

Trajanje: 55 minuta
*Cena ulaznice: 600 din. (50% popust za studente i penzionere)

O predstavi:
Jedna od najvećih humanitarnih radnica prošlog veka, koja je spasila između osam i deset hiljada dece iz ustaških logora u NDH i tako praktično sačuvala jedan narod od istrebljenja, bila je Diana Budisavljević. Poreklom Austrijanka, Diana je bila udata za uglednog zagrebačkog hirurga, Julija Budisavljevića. Drugi svetski rat zatekao ju je u Zagrebu. U tom trenutku imala je pedeset godina i dve odrasle ćerke.

Humanitarni rad Diane Budisavljević trajao je od odluke da osnuje svoju Akciju, do trenutka kada je njenu kompletnu dokumentaciju nasilno preuzela OZNA. Prvobitna zamisao da daje novčane priloge, brzo je prerasla u akciju spasavanja dece iz logora. U tome joj je koristilo austrijsko poreklo, ali i odlučnost od koje nije odstupala. Svrha Akcije bila je očuvanje identiteta srpskog naroda sa tih prostora, tako što bi se što više budućeg naraštaja spasilo i popisalo, sa idejom da se, posle rata, posledice progona i izgnanstava koje su deca i njihove porodice trpeli, što bolje i lakše prebrode.

Ipak, nakon muka i opasnosti kojima se izlagala tokom rata, nakon brojnih bolesti, od kojih je, zbog toga, obolela, kada je ratu napokon došao kraj, do vraćanja dece i spajanja porodica nije došlo. Ime i rad Diane Budisavljević praktično su nestali. 
Monodrama „Pu spas za sve nas“ bavi se uzrocima brisanja Dijaninog imena i Akcije, kroz praćenje njenog rada u ratnim godinama. Preuzevši na sebe ulogu spasioca nedužnih, Diana nije znala kakve će je strahote zadesiti i kakve će posledice one imati po njen život. Ovaj komad pokreće pitanje odgovornosti Komunističke partije, ali i svih onih koji su živeli ili se rodili posle rata, a o ovoj ženi čuli su malo ili gotovo ništa.

Predstava „Pu, spas za sve nas'' ima preporuku Ministarstva prosvete koja upućuje srednje škole da je prikažu svojim učenicima. Na festivalu Zlatni vitez u Moskvi, Jelena Puzić nagrađena je Nagradom žirija za ulogu Diane Budisavljević. Takođe, na Festivalu monodrame i pantomime, osvojila je nagradu za najboljeg mladog glumca.

JELENA PUZIĆ
„Pokrenula sam ovu “akciju” iz želje da se nikome više, kao meni, ne desi da u 26. godini saznaje za Dianu Budisavljević. Vreme je da shvatimo da ništa ne počinje od nas, da smo samo proizvod i da živimo ono što nam je određeno ponašanjem naših predaka, kao što će naši potomci živeti ono što im mi budemo ostavili. U tom smislu, delo Diane Budisavljević odavno je moralo da bude deo školskih udžbenika, te, pošto nije, potrudićemo se da je u pozorištu oživimo, predstavimo i nešto od nje naučimo o sebi samima.“

NINA DŽUVER
„Veoma je malo istorijskih izvora koji govore o velikoj Akciji koju je sprovela Diana Budisavljević. Zato je njen Dnevnik iako na prvi pogled štur, bio prozor u mračnu svakodnevicu logora i veliku borbu u koju se ona upustila. Kako se dela u tim situacija? Da li se heroj rađa ili se heroj postaje? I zašto ime žene koja je pokušala da sačuva identitet toliko dece mi danas ne znamo? Mnogo je krivaca i samo je jedan, onaj u nama koji nas je uljuljkao i oslobodio svake odgovornosti. Pozivamo se na prošlost a da ne želimo stvarno da je upoznamo. Okrećemo glavu a vremena za buđenje je sve manje jer kolektivni zaborav samo što nas nije progutao.“

DIANA BUDISAVLJEVIĆ (1891-1978)
Diana Budisavljević je bila Austrijanka udata za srpskog hirurga u Zagrebu Julija Budisavljevića. Njen humanitarni rad otpočeo je pokretanjem Akcije koja je u početku pomagala ženama i deci u koncentracionim logorima na teritoriji NDH, a onda spontano prerasla u veliku akciju spašavanja dece iz tih logora. Kartoteka koju je Diana vodila sadržala je veoma precizne podatke o deci sa idejom da se njihov identitet sačuva. Procenjuje se da je Dianina Akcija uspela da izvuče između 8 000 do 10 000 dece iz koncentracionih logora. Po završetku rata OZNA oduzima kartoteku i prekida dalji rad Diane Budisavljević.

ZAHVALJUJEMO SE: Muzeju žrtava genocida, Akademiji umetnosti, Muzičkoj školi „Dr Vojislav Vučković”, Udruženju logoraša, Tei Puharić, Branku Stankoviću, Ivani Stanković, Draganu Latinoviću, Vukici Tonšić i Mirjani Lukić